Korisni tekstovi

Sadržaj:1. Autorsko delo 1.1. Da li nezavršeno delo uživa autorskopravnu zaštitu?1.2. Kada nastaje autorsko delo?2. Na koji način se objavljuje autorsko delo?3. Imovinska i moralna prava autora4. Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu5. Računarski program kao autorsko delo 5.1. Ko je nosilac prava ako se autorsko delo kreira u radnom odnosu? 5.2. Koja prava ima zakoniti sticalac računarskog programa?6. Deponovanje autorskih dela 6.1. Postupak evidentiranja i deponovanja7. Trajanje autorskih prava 1. Autorsko delo Pravo intelektualne svojine obuhvata dva dela, odnosno dve zaokružene celine: 1) Prava industrijske svojine (patent, žig, industrijski dizajn, oznake geografskog porekla, pravo zaštite topografije integrisanih kola i pravo zaštite biljne sorte); 2) Autorska prava i prava srodna autorskom pravu (prava interpretatora, proizvođača fonograma, videograma itd). Autorska prava u Republici Srbiji su regulisana Zakonom o autorskim i srodnim pravima, kao i drugim podzakonskim aktima i ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Da bi autorsko delo nastalo, neophodno je da se ispune dva uslova: da delo predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu; da je izraženo u određenoj formi (npr. knjiga, delo arhitekture, računarski programi itd). Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. Originalnost predstavlju suštinsku karakteristiku autorskog dela i ključ njegovog razlikovanja od drugih tvorevina. Međutim originalnost ne zahteva inovativnost, sto je uslov prilikom zaštite patenta, već se originalnost ceni po osnovu subjektivnih kriterijuma stvaraoca dela. Značaj zaštite autorskog dela se ogleda u nemogućnosti činjenja kopija i neovlašćenog umnožavanja dela od strane trećih lica. Drugi uslov koji treba da ispuni duhovna tvorevina da bi mogla da se smatra autoskim delom je forma (softver, web sajt, blog itd). Sve dok je neka tvorevina u posedu ličnosti autora, odnosno u domenu njegovog uma, ona se ne može smatrati autorskim delom i ne može uživati autorskopravnu zaštitu. Forma u kojoj se delo izražava ne mora biti uvek materijalna npr. balet predstavlja autorsko delo, a njegova forma izražavanja je ljudski pokret. Autorskim delom smatraju se, naročito: pisana dela (zbirke, računarskski programi, brošure, članci, prevodi itd), govorna dela (predavanja, govori, besede...), muzička dela, dramska, filmska dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture itd. ako ispunjavaju napred pomenute uslove. 1.1. Da li nezavršeno delo uživa autorskopravnu zaštitu? Nezavršeno autorsko delo, delovi autorskog dela, kao i naslov autorskog dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove koji se tiču originalnosti i forme dela. Npr. ako određeno lice izrađuje računarski program i u toku procesa izrade softver bude preuzet, kopiran ili umnožen od strane trećeg neovlašćenog lica, dolazi do povrede autorskog prava, bez obzira što je računarski program nepotpun i nedovršen. Autorskopravnom zaštitom nisu obuhvaćene opšte ideje, postupci, metode rada, ili matematički koncepti kao takvi, kao i načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu. Ne smatraju se autorskim delom: zakoni, podzakonski akti i drugi propisi, službeni materijali državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju, službeni prevodi propisa i službenih materijala državnih organa, podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku. 1.2. Kada nastaje autorsko delo? Autorsko delo nastaje samim kreiranjem autorskog dela, dakle nije potrebno ispunjenje formalnosti u pogledu registracije ili objavljivanja dela. Samim činom stvaranja dela autor stiče skup moralnih i imovinskih prava po osnovu svog intelektualnog stvaralaštva. 2. Na koji način se objavljuje autorsko delo? Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji način i bilo gde u svetu, prvi put saopšteno javnosti od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio. Autorsko delo je saopšteno javnosti ako je učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama. Autorsko delo je izdato kad su primerci dela pušteni u promet od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio, u broju koji, imajući u vidu vrstu i prirodu dela, može da zadovolji potrebe javnosti. 3. Imovinska i moralna prava autora Autor je uvek fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo.   Autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela. Moralna ovlašćenja autora su: ovlašćenje na priznanje autorstva, ovlašćenje na naznačenje imena, ovlašćenje na objavljivanje dela, ovlašćenje na zaštitu integriteta dela i ovlašćenje na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela. Imovinska prava omogućavaju autoru da ekonomski iskorišćava svoje delo npr. da umnožava delo, stavlja primerke dela u promet, daje primerke svog dela u zakup, emituje delo itd.  Autorom se smatra lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokaže drukčije. Imovinska prava autora su prenosiva (putem ugovora, zakona i nasleđivanja), dok su moralna prava neraskidivo povezana za ličnost autora i ne mogu se prenositi na druga lica. 4. Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu Od pravila da je autor isključivi nosilac imovinskih i moralnih prava, postoji izuzetak kada je delo stvoreno u radnom odnosu, prilikom izvršavanja radnih obaveza i zadataka. Ukoliko je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa izvršavajući svoje radne obaveze, poslodavac je ovlašćen da to delo objavi i nosilac je isključivih imovinskih prava na njegovo iskorišćavanje u okviru svoje privredne delatnosti u roku od pet godina od završetka dela. Nakon proteka roka od pet godina sva imovinska prava pripadaju autoru (zaposlenom koji je stvorio delo), osim ako poslodavac i zaposleni  opštim aktom ili ugovorom o radu ne odrede drugačije. Dakle, ukoliko poslodavac želi da zadrži isključiva imovinska prava i nakon proteka roka od pet godina, potrebno je da to pitanje detaljno reguliše opštim aktom ili ugovorom o radu. Autor ima pravo na posebnu naknadu, ona se takođe reguliše opštim aktom ili ugovorom o radu i predstavlja fakultativnu kategoriju, tako da poslodavac nije u obavezi da odredi ovu vrstu nadoknade zaposlenom. Za razliku od imovinskih prava, autor dela stvorenog u radnom odnosu zadržava moralna prava koja su neprenosiva i isključivo vezana za ličnost autora, što znači da je poslodavac u obavezi da navede ime, znak ili pseudonim zaposlenog kao autora. 5. Računarski program kao autorsko delo Značaj i ubrzani razvoj IT sektora doveo je do potrebe da se zakonski preciznije uredi ova oblast. Izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima donose novine pre svega u pogledu definisanja pojma računarskog programa, kao i prava autora softvera i poslodovca, ako je autosko delo kreirano u toku trajanja radnog odnosa. Naime, novim zakonskim odredbama  pod autorskim delom ne smatraju se samo računarski programi, već računarski programi sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu. Možemo zaključiti da ovakvom definicijom dolazi do potpunije i sveobuhvatnije zaštite prozvoda intelektualnog stvaralaštva u rastućim softverskim kompanijama. 5.1. Ko je nosilac prava ako se autorsko delo kreira u radnom odnosu? Zakon je uneo i preciznu odredbu u vezi prava poslodavca kada je autorsko delo kreirao zaposleni u toku trajanja radnog odnosa. Poslodavac je trajni nosilac svih isključivih imovinskih prava na delu, ako ugovorom nije drugačije određeno, dok moralna prava kao što smo naveli zadržava zaposleni. Autor ima pravo na posebnu naknadu samo ako je ona predviđena ugovorom. Sa novinama se srećemo i kada je reč o koautorstvu. U praksi se javljaju dileme u vezi prava koautora, npr. ukoliko u IT kompaniji više programera  učestvuju na razvoju softvera, kako odrediti njihova prava u vezi  zajedničkog stvaralaštva. Zakon propisuje kada je koautorsko delo računarski program (ili baza podataka), autorsko pravo na takvom računarskom programu pripada svim koautorima koji su učestvovali u njegovom stvaranju. 5.2. Koja prava ima zakoniti sticalac računarskog programa? Licu koje je na zakonit način pribavilo primerak računarskog programa Zakon dozvoljava da bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade: trajno ili privremeno umnoži računarski program ili pojedine njegove delove, bilo kojim sredstvima i u bilo kom obliku, onda kada je to neophodno za korišćenje računarskog programa u skladu sa njegovom namenom; otklanja greške u računarskom programu imajući u vidu njegovu namenu; učitava, prikazuje, pokreće, prenosi ili smešta računarski program u memoriju računara ako je to neophodno za umnožavanje softvera; prevodi, prilagođava, aranžira i vrši druge izmene računarskog programa kao i umnoženih rezultata tih radnji. Ugovorom se ne može zabraniti pravljenje rezervne kopije računarskog programa na trajnom telesnom nosaču (npr. CD) ukoliko je to neophodno za njegovo korišćenje. Lice koje ima pravo da koristi primerak računarskog programa ovlašćeno je da, bez dozvole nosioca prava, posmatra, ispituje ili testira rad računarskog programa sa ciljem da utvrdi ideje i principe na kojima počiva bilo koji od elemenata računarskog programa, pod uslovom da to čini dok preduzima radnje učitavanja, prikazivanja, pokretanja, prenosa ili smeštanje programa za koje je ovlašćen da ih čini. 6. Deponovanje autorskih dela Autori i nosioci autorskog i srodnih prava mogu da deponuju primerke svojih dela i predmeta srodnih prava kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Deponovanje nije obavezno i ne utiče na početak trajanja autorskog prava. Autor stiče autorska prava trenutkom nastanka dela, po sili Zakona o autorskom i srodnim pravima i uživa ona prava koja su mu Zakonom priznata. Stoga, depozit služi isključivo kao obezbeđenje materijalnog dokaza o činjenicama koje mogu biti od značaja za eventualni sudski spor ili neku drugu potrebu u vezi sa predmetom deponovanja. Postupak deponovanja je jednostavan i brz i traje najviše do 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva za deponovanje. Na kraju postupka Zavod izdaje podnosiocu zahteva potvrdu koja ima snagu javne isprave, kojom Zavod potvrđuje da je u depozit primio baš ono delo koje je dostavljeno, navodeći naslov dela, formu i vrstu dela kao i informacije o tome ko je autor, a ko nosilac prava. 6.1. Postupak evidentiranja i deponovanja Ako se odlučite da vaše autorsko delo ili predmet srodnog prava deponujete u Zavodu za intelektualnu svojinu, biće potrebno da sa sajta Zavoda preuzmete: 1) obrazac A-1 (ako deponujete autorsko delo) ili 2) obrazac S-1 (ako deponujete predmet srodnog prava) i popunite ga u dva istovetna primerka. Uz dva identično popunjena obrazca potrebno je da dostavite jedan primerak dela ili predmet srodnog prava (u materijalnoj formi potpisan od strane autora/nosioca prava), kao i dokaz o uplati administrativne takse za unošenje u evidenciju i deponovanje. Ukoliko podnosilac prijave za deponovanje nije autor dela, već neko drugo fizičko ili pravno lice tada je uz sve gore navedeno potrebno dostaviti i izjavu o pravnom osnovu (punomoćje) za podnošenje prijave. Izjavu potpisuje podnosilac prijave. Ukoliko se autorsko delo koje se deponuje dostavlja u elektronskoj formi (na optičkom disku) tada je prilikom podnošenja prijave potrebno uz gore navedeno dostaviti i «kratak opis», odnosno na posebnom papiru potrebno je napisati šta se nalazi na optičkom disku, to jest opisati autorsko delo koje se nalazi zabeleženo na optičkom disku. 7. Trajanje autorskih prava Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti. Moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora, dakle neograničeno. Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde. Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Biro“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga. Vlasnik ste kompanije, ili radite kao pravnik, HR menadžer, administrativni radnik, knjigovođa, ili na drugoj sličnoj poziciji u kadrovskoj službi kompanije? Želimo da Vam preporučimo poslovno softversko rešenje Jurist Biro! Jurist Biro je web aplikacija koja omogućava 10x bržu izradu dokumenata za zaposlene i poslodavca, centralizovano vođenje kadrovskih (HR) evidencija, kao i generisanje mnogobrojnih izveštaja i podsetnika u oblasti radnih odnosa! Jurist Biro Vam deluje zanimljivo i želite saznati više o njegovim funkcijama? Kliknite ovde. Želite da odmah započnete besplatni probni period korišćenja softvera u trajanju u 14 dana? ZAPOČNI PROBNI PERIOD Zakažite besplatnu online prezentaciju softvera već danas! ZAKAŽI PREZENTACIJU Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte!

"Ne koristimo žig da bi nešto plasirali. To je naš identitet" Larry Harvey SADRŽAJ:1. ŠTA JE ŽIG?2. ŠTO MOŽETE, A ŠTA NE MOŽETE ŠTITITI ŽIGOM?  3. ZAŠTO TREBATE REGISTROVATI ŽIG?   3.1. Rizici 3.2. Benefiti  4. REGISTRACIJA ŽIGA   4.1. Uslovi za registraciju 4.2. Pretraga žigova 4.3. Postupak registracije 4.4. Međunarodna registracija žiga  5. TRAJANJE ŽIGA Zamislite situaciju u kojoj bi privredni subjekti koristili identičan znak za označavanje istih ili sličnih proizvoda/usluga u privrednom prometu? Scenario (fikcija) koji bi izazvao opštu konfuziju potrošača, ali i demotivaciju privrednih subjekata. Mnogo realniji scenario jeste situacija u kojoj konkurentska kompanija (u nekim situacijama i trenutni, odnosno bivši radnici vaše kompanije) pod vašim znakom proizvodi, odnosno pruža istu ili sličnu robu/usluge... 1. ŠTA JE ŽIG?    Pravo intelektualne svojine deli se na dve velike podgrane: 1) Autorska prava (štite autorska dela) i srodna prava (pravo interpretatora, pravo proizvođača baze podataka itd.) 2) Prava industrijske svojine (patent, žig, industrijski dizajn, oznake geografskog porekla, pravo zaštite topografije integrisanog kola i pravo zaštite biljne sorte)    Žig (na engleskom - trademark) jeste pravo industrijske svojine, koje kao takvo štiti znak kojim nosilac žiga označava svoje robe ili usluge na tržištu, čineći ih različitima od sličnih ili istih roba/usluga drugog privrednog subjekta. Drugim rečima, ako ste registrovali žig, zaštićeni ste od rizika da drugi tržišni učesnici pod vašim znakom proizvode istu ili sličnu robu koju vi proizvodite, odnosno pružaju iste ili slične usluge koje vi pružate.    Bitno je napomenuti da se znak (logo) kompanije ne štiti po automatizmu (kao što je to slučaj sa autorskim delom, čijim stvaranjem istovremeno nastaje i autorsko pravo). Uslov zaštite znaka, odnosno nastanka prava žiga, jeste registracija žiga. Svetski poznati (slavni) žigovi (eng. "famous trademark") 2. ŠTA MOŽETE, A ŠTA NE MOŽETE ŠTITITI ŽIGOM?    Drugim rečima, kako može izgledati znak vaše kompanije koji ćete štititi žigom? Naime, u skladu sa Zakonom o žigovima, žigom MOŽETE štititi znakove koji se mogu sastojati od: reči, uključujući lična imena, crteža, slova, slogana, brojeva, trodimenzionalnih oblika, boja, odnosno kombinacije ovih znakova.    Žigom NE MOŽETE štititi znak: koji je protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima, npr. ne može vam znak činiti slogan koji sadrži pogrdne reči;  koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu, npr. običan crveni kvadrat, obično slovo C itd.; koji se sastoji isključivo od trodimenzionalnog oblika određenog prirodom robe ili oblika robe koji je neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata ili od oblika koji bitno utiče na vrednost robe, npr. obične naočare, ni po čemu drugačije od svih drugih itd. (Član 5. Zakona o žigovima).    Žigom ne možete štititi ni znak: koji je istovetan ranije zaštićenom znaku za istu vrstu robe, odnosno usluga; koji je istovetan ranije zaštićenom znaku drugog lica za sličnu vrstu robe, odnosno usluga ili sličan ranije zaštićenom znaku drugog lica za istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga, ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa ranije zaštićenim znakom itd. (Član 6. Zakona o žigovima). 3. ZAŠTO TREBATE REGISTROVATI ŽIG? 3.1. RIZICI NEREGISTRACIJE ŽIGA    Zamislite sledeću situaciju. Godinama ste se trudili, ulagali u biznis i brend vaše kompanije, koristeći se znakom koji niste registrovali. Pojavi se konkurentska kompanija koja registruje žig za isti ili sličan znak koji vi koristite, za označavanje istih ili sličnih roba/usluga koje vi proizvodite, odnosno pružate. Jasno vam je da ste u problemu? Naravno, možete pokrenuti sudski postupak kako bi dokazivali povredu načela savesnosti i poštenja ili „opštepoznatost“ vašeg žiga. Ipak, ti sudski postupci i te kako koštaju! Zaključak – mnogo je jeftinije registrovati žig i izbeći pomenuti rizik.    Mala ste firma i smatrate da vam registracija žiga nije potrebna? Cilj vam je postati velika, uspešna firma? Ako smatrate da imate vremena na pretek za zaštitu znaka, u zabludi ste. Naime, vrlo često se dešava da bivši zaposleni (pogotovo u manjim kompanijama), započnu svoj biznis u vezi istih ili sličnih roba/usluga pod vašim znakom za koji podnesu zahtev za registraciju žiga. Apple, brend koji vredi bilione 3.2. BENEFITI REGISTRACIJE ŽIGA    Najmoćnije kompanije, sa izgrađenom reputacijom i brendom, često i ne moraju privući nove klijente kvalitetom svojih roba/usluga. Naime, čim potencijalni klijent ugleda logo takvih kompanija, prva asocijacija jeste moć, reputacija i pouzdanost, gde se vrlo često kvalitet njihovih proizvoda ne dovodi u pitanje (npr. koliko puta ste videli novi ukus soka koji proizvodi svetski poznata kompanija (npr. Coca Cola) i pomislili da je taj sok vrlo verovatno kvalitetan samim tim što je na ambalaži logo te kompanije). Zaključak – logo vaše kompanije ne predstavlja samo vaše proizvode/usluge, već i vašu reputaciju, brend...    Logo vam može u velikoj meri uštedeti vreme i troškove. Kako? Na početku vaše biznis priče, vi ste u ulozi „tragača“ za potencijalnim klijentima. Onog trenutka kada izgradite određeni nivo kvaliteta i reputacije, uloge se menjaju - klijenti dolaze do vas. Najlakši i najekonomičniji način da privučete njihovu pažnju jeste putem vašeg logo-a koji govori umesto vas. Štaviše, sam logo ima svoju reklamnu funkciju, tako da možete uštedeti i na polju marketinga.    Naravno, logo može biti od velikog značaja i za manje kompanije koje još nisu izgradile svoj brend. Verovatno vam se desilo da prilikom kupovine vidite proizvod (npr. čokoladu) vama do tada nepoznatog proizvođača, ali su vam logo i ambalaža proizvoda veoma interesantni te odlučite da mu ipak datu šansu? Zaključak je da izgled logo-a može uticati na odabir proizvoda/usluga na tržištu.    Logo kompanije utiče i na potencijalnu radnu snagu (buduće zaposlene). Pored dejstva na potencijalne klijente, logo kompanije utiče i na potencijalne, buduće zaposlene. Kada lice koje je u potrazi za zaposlenjem u oglasima ugleda znak kompanije sa izgrađenim brendom, logično je da će prvenstvo dati toj kompaniji.    Činjenica je da proizvodi/usluge najpoznatijih kompanija najviše koštaju (npr. torba marke Gucci koštaće mnogo više od torbe manje poznatijeg proizvođača, koja možda uopšte ne zaostaje po pitanju kvaliteta). Zašto? Ne osporavamo kvalitet njihovih proizvoda/usluga, ali suština je i u vrednosti žiga. Da, i sam žig ima svoju vrednost, nezavisno od vrednosti roba/usluga! Što je veća reputacija, odnosno brend kompanije, veća je i vrednost žiga, ujedno i cena proizvoda/usluga, što posledično dovodi do većeg profita. Da napomenemo da troškovi registracije žiga nisu ni približni potencijalnoj vrednosti žiga... 4. REGISTRACIJA ŽIGA    Pravo na žig stičete u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu (dalje: ZIS). Postupak pokrećete podnošenjem prijave za priznanje žiga (prijavu može podneti samo privredni subjekt – proizvođač ili pružalac usluga). Žig se može registrovati na vlasnika kompanije (fizičko lice) ili na samu kompaniju (pravno lice). Šta izabrati? Ako vam je cilj ulaganje u vrednost kompanije, preporučujemo da nosilac žiga bude kompanija, iz razloga što će vrednost samog žiga ostati u posedu firme. Ipak, postoji nekoliko koraka koje ne trebate preskočiti pre podnošenja same prijave. 4.1. USLOVI ZA REGISTRACIJU    Žig možete registrovati jedino ako vaš znak (pored ispunjenja uslova iz poglavlja „ŠTA MOŽETE, A ŠTA NE MOŽETE ŠTITITI ŽIGOM“) poseduje i sledeće kvalitete: 1) Distinktivnost (različitost) – Distinktivan znak podrazumeva onaj znak koji nije sličan sa nekim drugim znakom na tržištu. Imajte u vidu da kompanije koje proizvode/pružaju različite robe/usluge mogu koristiti isti logo za njihovo označavanje! Izuzetak jesu takozvani čuveni (slavni) žigovi (npr. Coca Cola, Amazon, Google, Rolex itd.) koji apsolutno onemogućavaju paralelno korišćenje identičnog žiga. 2) Mogućnost prikazivanja u Registru ZIS-a – Znak koji želite zaštititi žigom mora biti adekvatan za grafičko prikazivanje u Registru ZIS-a. Prikaz može biti dvodimenzionalan (u vidu slova, brojeva, slika, crteža itd.) ili trodimenzionalan (prikaz oblika celog proizvoda ili njegovog dela, njegovog pakovanja itd.) 4.2. PRETRAGA ŽIGOVA    Pre podnošenja same prijave, preporučujemo pretragu baze žigova, kako bi utvrdili da li je znak koji želite zaštititi žigom već zaštićen na teritoriji Republike Srbije za istu ili sličnu robu/usluge. Govorimo, za početak, o teritoriji Republike Srbije, jer se žig na međunarodnom nivou ne može registrovati bez prethodne nacionalne registracije. Pretragu možete sprovesti sami (pretragom E-registra žigova (baza žigova u Republici Srbiji) ili Madridske monitor baze (baza međunarodnih žigova)) ili možete, što vam preporučujemo zbog kompleksnosti procedure, potražiti pomoć stručnjaka (ukoliko vam je potrebna pomoć, Jurist Soft tim vam je na raspolaganju – kontakt). 4.3. POSTUPAK REGISTRACIJE    Kao što smo i napomenuli, postupak registracije žiga pokrećete podnošenjem prijave ZIS-u. Proces podnošenja prijave podrazumeva dostavljanje: 1) Popunjenog zahteva za priznanje žiga – Obrazac Ž-1 (koji možete preuzeti ovde) 2) Spiska robe, odnosno usluga na koje se vaš znak odnosi (primer spiska) – u ovom spisku unosite kategorije roba/usluga koje žigom želite zaštititi, a same kategorije možete pronaći u takozvanoj Ničanskoj klasifikaciji (ukoliko vam je potrebna pomoć, Jurist Soft tim vam je na raspolaganju – kontakt) 3) Dokaza o plaćenoj taksi (iznos taksi pogledajte ovde)- dostavljanjem originala uplatnice ili originala potvrde banke o izvršenom prenosu novčanih sredstava.    Nakon podnošenja prijave, ZIS sprovodi formalno ispitivanje urednosti prijave za sticanje žiga. (vrši se provera administrativnih elemenata, odnosno da li prijava ispunjava sve propisane zakonske uslove u pogledu njenih sastojaka i ostalih priloga koji su neophodni za zakonito sprovođenje postupka). Ukoliko postoje određeni nedostaci, ZIS će vas pozvati da u određenom roku prijavu uredite (ako propustite rok, prijava se odbacuje). Ukoliko je prijava uredna, upisuje se u E-registar žigova (možete zahtevati potvrdu (uverenje) o podnošenju prijave, uz plaćanje odgovarajuće takse).    Sledi provera distinktivnosti i mogućnosti grafičkog prikazivanja znaka u ZIS-u, odnosno provera ispunjenja uslova predviđenih članom 5. i 6. Zakona o žigovima. U slučaju da znak ne ispunjava pomenute uslove, ZIS će vas o tome obavestiti i dati vam rok za davanje odgovora (propuštanjem roka ili neadekvatnim odgovorom, prijava se odbija). U slučaju da znak ispunjava sve pomenute uslove, ZIS će registrovati žig, gde se kao trenutak registracije žiga uzima dan upisa žiga u E-Registar žigova. ZIS podnosiocu prijave, kao potvrdu registracije, izdaje ispravu o žigu. U slučaju da nema smetnji za registraciju žiga, postupak registracije obično traje 6-7 meseci do dana registracije. 4.4. MEĐUNARODNA REGISTRACIJA ŽIGA    Za početak, želimo da vam napomenemo da žig registrovan u Republici Srbiji ne važi van granica naše zemlje! U slučaju da želite da pod određenim žigom izvozite robu i usluge van teritorija naše zemlje, nacionalna registracija žiga neće biti dovoljna. Ipak, za međunarodnu registraciju žiga neophodna je prethodno sprovedena nacionalna registracija žiga (ili barem istovremeno ili ranije podneta prijava za nacionalnu registraciju žiga)! Međunarodna registracija žiga vam zapravo pruža mogućnost da svoje pravo žiga na nacionalnom nivou proširite i na one države (takozvane “naznačene zemlje”) u kojima želite da izvozite svoju robu, odnosno da pružate usluge (u prijavi možete naznačiti jednu ili više država).    Da bi žig međunarodno registrovali u zemljama (spisak zemalja u kojima možete međunarodno registrovati žig) u kojima želite da izvozite robu, odnosno da pružate usluge, prijavu ne morate da podnosite nadležnim telima zemalja na čijim tržištima želite nastup (iako možete, ali je proces kompleksniji, sporiji i skuplji). Na osnovu takozvanog Madridskog Sistema, pruža se mogućnost međunarodne zaštite žiga posredstvom podnošenja prijave Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije, koji na neki način ima ulogu posrednika.    Ipak, da biste imali legitimaciju, odnosno mogućnost za podnošenje prijave ZIS-u radi međunarodne registracije žiga, trebate ispuniti sledeće uslove: 1) da ste državljanin Srbije ili da imate prebivalište na teritoriji RS 2) da na teritoriji RS imate ozbiljno i stvarno industrijsko sedište, u slučaju da prijavu podnosite kao pravno lice (cilj ovog zahteva jeste sprečavanje registracije takozvanih “mrtvih žigova”, odnosno žigova koje kompanije u praksi ne koriste).    Za razliku od nacionalne registracije žiga, ovde podnosite drugačiji zahtev - Obrazac MŽ-1 (koji možete preuzeti ovde), a spisak roba i usluga mora biti na francuskom jeziku (i ovde je potrebno koristiti se pomenutom Ničanskom klasifikacijom). Kao i u slučaju nacionalne registracije, neophodno je platiti odgovarajuću taksu. Baza u kojoj možete proveriti postojeće međunarodne žigove jeste Madridska monitor baza. Karakteristično je da se, za razliku od nacionalne registracije žiga (gde čekate ispravu o žigu), međunarodna registracija sprovodi tako što se prvo registruje (evidentira) žig u naznačenim zemljama, a onda čekate određeni vremenski period (12-18 meseci) da vam zavodi naznačenih zemalja taj isti žig ne odbiju. To znači da ste, u slučaju da vam u periodu od 12-18 meseci zavodi naznačenih zemalja ne odbiju registraciju žiga (ili vam pošalju potvrdno obaveštenje), uspešno međunarodno registrovali žig! 5. TRAJANJE ŽIGA    Zakon o žigovima navodi da nacionalni žig prestaje istekom roka od 10 godina za koji je plaćena propisana taksa, ako se njegovo važenje ne produži. Bitna informacija je da je broj mogućih produženja neograničen, tako da vam žig suštinski može trajati neograničeno (zanimljivost: Coca Cola je registrovala prvi žig još davne 1893. godine).    Kao i u slučaju nacionalnog žiga, međunarodni žig traje 10 godina, a mogućnost produženja je takođe neograničena. Ipak, trebamo napomenuti da u prvih 5 godina, počev od dana međunarodne registracije žiga, međunarodno registrovani žig deli sudbinu nacionalne registracije. To znači da odbijanje nacionalne registracije žiga dovodi do odbijanja međunarodne registracije. Coca Cola - Žig koji traje (registrovan davne 1893. godine) Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde. Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Biro“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga. Vlasnik ste kompanije, ili radite kao pravnik, HR menadžer, administrativni radnik, knjigovođa, ili na drugoj sličnoj poziciji u kadrovskoj službi kompanije? Želimo da Vam preporučimo poslovno softversko rešenje Jurist Biro! Jurist Biro je web aplikacija koja omogućava 10x bržu izradu dokumenata za zaposlene i poslodavca, centralizovano vođenje kadrovskih (HR) evidencija, kao i generisanje mnogobrojnih izveštaja i podsetnika u oblasti radnih odnosa! Jurist Biro Vam deluje zanimljivo i želite saznati više o njegovim funkcijama? Kliknite ovde. Želite da odmah započnete besplatni probni period korišćenja softvera u trajanju od 14 dana? ZAPOČNI PROBNI PERIOD Zakažite besplatnu online prezentaciju softvera već danas! ZAKAŽI PREZENTACIJU Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte!

„Nikad ne donosite važnu odluku ako niste razmotrili barem dve mogućnosti izbora“ Lee Iacocca Napuštate do sada korišćenu mehanizaciju i tehnologiju, pa biste otkazali i ugovore radnika koji su vezani za nju? Utvrdili ste da je dosadašnja organizacija rada neadekvatna i da je potrebno utvrditi novu, što prouzrokuje određeni višak zaposlenih? Uviđate da ekonomski zahtevi procesa rada zahtevaju otkaz određenom broju radnika? PROGRAM? OTPREMNINA? KAZNE? Da li ste znali da je nedonošenje Programa rešavanja viška zaposlenih kažnjivo? U slučaju da ste poslodavac u formi pravnog lica i načinite ovaj prekršaj, iznos novčane kazne kreće se u rasponu od 800.000 do 2.000.000 dinara! Kazna za preduzetnike kreće se u rasponu od 300.000 do 500.000 dinara! Iznos kazne za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 50.000 do 150.000 dinara. Da li ste znali da je uskraćivanje prava na otpremninu višku radnika kažnjivo? U slučaju da ste poslodavac u formi pravnog lica i načinite ovaj prekršaj, iznos novčane kazne kreće se u rasponu od 400.000 do 1.000.000 dinara! Kazna za preduzetnike kreće se u rasponu od 100.000 do 300.000 dinara! Iznos kazne za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 20.000 do 40.000 dinara. KAKO DA VIŠAK ZAPOSLENIH NE BUDE VIŠAK PROBLEMA? Donošenje Programa rešavanja viška zaposlenih? Pravo ili obaveza?   Pre nego što otkažete ugovor o radu radnicima koji su višak (sa ugovorom o radu na neodređeno), imajte u vidu da Zakon o radu insistira da određeni poslodavci pre potencijalnog otkaza donesu pomenuti Program. Da, određeni poslodavci (ne svi). * Primetili ste da će usled tehnoloških, organizacionih ili ekonomskih promena u okviru perioda od 30 dana prestati potreba za radom određenog broja zaposlenih sa ugovorom o radu na neodređeno vreme? Obavezu donošenja Programa imate ako se uklapate u sledeće slučajeve, koji se tiču broja viška zaposlenih i ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme: 1. Broj viška zaposlenih na neodređeno vreme: minimum 10 zaposlenih. Ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme: više od 20, manje od 100 zaposlenih; 2. Broj viška zaposlenih na neodređeno vreme: minimum 10% zaposlenih. Ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme: minimum 100, maksimum 300 zaposlenih; 3. Broj viška zaposlenih na neodređeno vreme: minimum 30 zaposlenih. Ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme: preko 300 zaposlenih. * Primetili ste da će se usled tehnoloških, organizacionih ili ekonomskih promena u okviru perioda od 90 dana pojaviti višak od najmanje 20 zaposlenih? U ovoj situaciji imate obavezu doneti Program bez obzira na ukupan broj zaposlenih! Šta vam je činiti u slučaju da ste u obavezi da donesete Program? - Za početak, trebate doneti Elaborat kojim preciznije objašnjavate uzrok viška i ukazujete na potrebu donošenja Programa. - U obavezi ste da u saradnji sa sindikatom (ako postoji) i nadležnom filijalom Nacionalne službe za zapošljavanje (prema sedištu poslodavca), preduzmete adekvatne mere za novo zapošljavanje viška radnika. - Pre donošenja Programa, predlog Programa dostavljate sindikatu (ako postoji) i nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, najkasnije u roku od osam dana od dana utvrđivanja predloga, kako bi dobili njihova mišljenja, predloge i sugestije. - Prilikom izrade Programa za rešavanje viška zaposlenih, unosite sledeće podatke: Razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih (npr. ukinuli ste određena radna mesta ili ste smanjili broj izvršilaca na njima; zamenili ste staru mehanizaciju i tehnologiju novom itd.); Ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme; Podatke o zaposlenima na neodređeno vreme koji su višak: broj viška zaposlenih, imena i prezimena, stepen stručne spreme, godine starosti, staž osiguranja i poslove koje obavljaju; Kriterijume na osnovu kojih utvrđujete koji se zaposleni smatraju viškom (npr. uspešnost u radu; imovinsko stanje; dužina staža; zdravstveno stanje; broj dece na školovanju itd.); Mere za zapošljavanje- Reč je o merama kojima se pokušava sprečiti otkaz! To mogu biti: premeštaj na druge poslove; rad kod drugog poslodavca; prekvalifikacija ili dokvalifikacija; rad sa nepunim radnim vremenom i druge mere. Ako zaposleni odbije neku od ponuđenih mera, možete mu otkazati ugovor o radu! Sredstva za realizaciju Programa (koriste se sredstva iz budžeta Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, sredstva NSZ-a, sredstva poslodavca, krediti, donacije, pokloni itd.); Rok u kome će biti otkazan ugovor o radu u slučaju da mere za zapošljavanje ne urode plodom. Kada višku zaposlenih morate platiti otpremninu i koliko ona iznosi? Pre davanja otkaza radniku u statusu viška morate platiti odgovarajuću otpremninu! Zaposleni se ne može odreći prava na otpremninu!    Postoji zakonski minimum iznosa otpremnine koji morate poštovati (možete utvrditi veći iznos kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu)! Minimum iznosa računate na sledeći način: 1/3 od prosečne (bruto) zarade koju je zaposleni ostvario u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina pomnožite sa brojem navršenih godina rada u radnom odnosu (uračunavaju se i navršene godine rada kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca). Npr. Ako trećina prosečne (bruto) zarade zaposlenog za poslednja tri meseca koja prethode mesecu isplate otpremnine iznosi 20.000 dinara, a zaposleni ima 10 godina navršenog rada, minimalni iznos otpremnine je 200.000 dinara. Veoma bitna stvar je da zaposleni ne može ostvariti pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena, kod istog ili drugog poslodavca.    Na radnom mestu lica kome ste kao višku otkazali ugovor, ne možete zaposliti drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa! Ako se, ipak, desi da pre isteka ovog roka nastane potreba za radom na tom radnom mestu, prednost zapošljavanja ima lice kome ste kao višku otkazali ugovor. Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde. Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Biro“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga. Vlasnik ste kompanije, ili radite kao pravnik, HR menadžer, administrativni radnik, knjigovođa, ili na drugoj sličnoj poziciji u kadrovskoj službi kompanije? Želimo da Vam preporučimo poslovno softversko rešenje Jurist Biro! Jurist Biro je web aplikacija koja omogućava 10x bržu izradu dokumenata za zaposlene i poslodavca, centralizovano vođenje kadrovskih (HR) evidencija, kao i generisanje mnogobrojnih izveštaja i podsetnika u oblasti radnih odnosa! Jurist Biro Vam deluje zanimljivo i želite saznati više o njegovim funkcijama? Kliknite ovde. Želite da odmah započnete besplatni probni period korišćenja softvera u trajanju od 14 dana? ZAPOČNI PROBNI PERIOD Zakažite besplatnu online prezentaciju softvera već danas! ZAKAŽI PREZENTACIJU Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte!

„Napravi sebi kao naviku dve stvari: pomaži, ili bar ne čini nikome štetu.“ Hipokrat                                                                                                               Rad podrazumeva kompleksan proces. Interakcije u radnoj okolini često mogu rezultirati nimalo prijatnim situacijama. Dešava se da zaposleni na radu ili u vezi sa radom ošteti poslodavca, nanese štetu trećem licu, lično pretrpi povredu ili štetu. Govorimo o situacijama koje navode na mnoštvo pitanja... Pozabavićemo se onim najrelevantnijim. ŠTA KADA ZAPOSLENI PRIČINI ŠTETU POSLODAVCU? Kada štetu prouzrokuje jedan zaposleni    Zaposleni je u obavezi da se prema sredstvima rada i imovini vaše kompanije ponaša odgovorno. U suprotnom, velike su šanse da će vam naneti štetu. Hajde da se pozabavimo pojmom štete. Pre svega, zaposleni vas svojim neodgovornim ponašanjem može oštetiti materijalno- tako što će umanjiti vrednost vaše imovine (npr. ošteti laptop u vlasništvu vaše kompanije) ili vas sprečiti da je uvećate (npr. prekrši klauzulu zabrane konkurencije tako što bez vaše saglasnosti, van okvira vaše firme i za svoj račun, preuzme potencijalne klijente vaše kompanije). Pored toga, zaposleni vas može oštetiti nematerijalno- narušavanjem poslovnog ugleda i reputacije vaše kompanije, narušavanjem stečenog ugleda među poslovnim partnerima itd. (npr. zaposleni u javnost iznese neistinite navode u vezi vaše kompanije). Naravno, ako je do štete već došlo, u vašem interesu je da ona bude i nadoknađena. Kako?    Sprovodite postupak za naknadu štete. Bitna informacija glasi da ovaj postupak uređujete Vi sami- opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu. Zbog obimnosti tematike, preporučujemo regulativu putem opšteg akta. Ako je reč o pravnom licu (npr. društvu sa ograničenom odgovornošću), postupak vodi nadležni organ (najčešće direktor). Ako je reč o preduzetniku, postupak vodi on lično ili lice koje ovlasti. Možete urediti i da se postupak sprovodi od strane Komisije, kako o odgovornosti zaposlenog ne bi odlučivalo samo jedno lice. Koje se radnje preduzimaju u samom postupku? Utvrđuje se: postojanje štete; da li je šteta nastala na radu ili u vezi sa radom; dokazuje se krivica zaposlenog (da li je štetu učinio namerno ili iz krajnje nepažnje); utvrđuje se visina štete i način njene nadoknade. Akti koje trebate doneti kada vam zaposleni pričini štetu: Zahtev za pokretanje postupka za naknadu štete Odluka o obrazovanju Komisije za utvrđivanje štete prouzrokovane poslodavcu (ako ste predvideli da će o odgovornosti zaposlenog za naknadu štete odlučivati Komisija) Zapisnik o utvrđivanju štete prouzrokovane poslodavcu Odluka o naknadi štete prouzrokovane poslodavcu    U slučaju da vam, nakon donošenja odluke o naknadi štete, zaposleni odbije platiti štetu, o naknadi štete može odlučivati sud (jer se odluka o naknadi štete može sprovesti samo uz pristanak zaposlenog). Postupak pred sudom pokrećete tužbom za naknadu štete pričinjene od strane zaposlenog. Ipak, imajte u vidu da će sud samostalno procenjivati da li je zaposleni odgovoran za pričinjenu štetu, tako da njegova presuda ne mora nužno biti i potvrda vaše odluke.    Sledi bitna informacija. Postoje okolnosti koje zaposlenog koji je pričinio štetu mogu osloboditi odgovornosti, pa će i sama naknada štete izostati. Reč je: nužnoj odbrani (npr. preduzetnik fizički napadne svog zaposlenog koji mu u samoodbrani nanese povredu), stanju nužde (npr. zaposleni razbije prozor poslodavca kako bi pobegao iz kancelarije u kojoj je došlo do požara), dozvoljenoj samopomoći i pristanku oštećenog. Kada štetu pouzrokuje više zaposlenih    Jedna šteta, više štetnika (zaposlenih). Najbitnije pitanje- koliki iznos naknade vam treba platiti svaki radnik pojedinačno? Na ovo pitanje možemo dati više odgovora, zavisno od okolnosti. Moguće situacije:    * Svaki radnik ima svoje učešće, odnosno udeo u prouzrokovanju štete. Ako možete utvrditi udeo svakog radnika, onda je iznos naknade štete srazmeran njegovom udelu.    * U slučaju da ne možete utvrditi udeo zaposlenih u prouzrokovanju štete, pribegava se pravilu prema kojem zaposleni štetu nadoknađuju u jednakim iznosima (npr. ako tri radnika pričine štetu, svako od njih nadoknađuje po 1/3 iznosa štete)    * Može se desiti da vam zaposleni pričine štetu krivičnim delom sa umišljajem (namerno). Pre same naknade štete, neophodno je da krivično delo bude potvrđeno pravosnažnom presudom suda. U ovoj situaciji radnici su vam solidarno odgovorni! To znači da od svakog od njih možete tražiti naknadu punog iznosa štete, a radnik koji taj iznos plati ima pravo regresa prema ostalim radnicima (svako mu treba isplatiti svoj udeo u šteti, koji je on platio umesto njih). Npr. nekoliko isprovociranih programera pred otkazom naprave računarski virus i unesu ga u vaš sistem. ŠTA KADA ZAPOSLENI PRETRPI ŠTETU NA POSLU?    Kakvu štetu zaposleni na radu ili u vezi sa radom može pretrpeti? Na koji način se ta šteta nadoknađuje? Govorimo pre svega o štetama uzrokovanim povredama na radu, profesionalnim bolestima, ali i nezakonitim ponašanjem poslodavca. Na koji način i da li, kao poslodavac, nadoknađujete pomenute štete zaposlenom? Odgovor zavisi od vrste štete koju je radnik pretrpeo.    Povreda na radu- Govorimo samo o onim povredama koje su se dogodile na poslu, na putu od kuće do posla i obrnuto, ili na putu preduzetom radi izvršavanja radnih zadataka (npr. na službenom putu). Radnik koji pretrpi povredu na radu (npr. prelom, opekotinu, posekotinu itd.) pre svega trpi nematerijalnu štetu- fizička bol, psihička bol zbog umanjene aktivnosti ili naruženja, pretrpljeni strah. Pored toga, on može trpeti i materijalnu štetu- troškovi lečenja i rehabilitacije, izgubljena zarada itd.         U slučaju da je povreda radnika posledica upotrebe opasne stvari (npr. automobila) ili obavljanja opasne delatnosti (npr. obezbeđivanje sportskih i drugih masovnih okupljanja), bićete odgovorni i u obavezi da mu nadoknadite štetu pod uslovom da je upotreba opasne stvari ili obavljanje opasne delatnosti direktni uzrok posledice- povrede. Uzročno-posledična veza se pretpostavlja, ali ste u mogućnosti da dokažete suprotno! Odgovornosti i plaćanja naknade štete se možete osloboditi ako dokažete da je povreda posledica krivice zaposlenog, krivice trećeg lica ili više sile.    U slučaju da je povreda zaposlenog nastala nezavisno od upotrebe opasne stvari ili obavljanja opasne delatnosti, bićete odgovorni i u obavezi da mu nadoknadite štetu u slučaju da je šteta direktna posledica vaše radnje (činjenja ili nečinjenja), odnosno vaše krivice kao poslodavca. Npr. zaposleni doživi povredu jer mu niste obezbedili zaštitnu opremu. Krivica se pretpostavlja. Ipak, odgovornosti i plaćanja naknade štete se možete osloboditi u slučaju da dokažete da niste krivi! Pored toga, nećete odgovarati i u slučaju da je povreda zaposlenog posledica nužne odbrane, stanja nužde, dozvoljene samopomoći ili pristanka oštećenog.    Profesionalna bolest- U slučaju da zaposleni pretrpi štetu usled profesionalnog oboljenja (reč je o bolestima koje pogađaju zaposlene usled duže izloženosti negativnim uticajima uslova rada na radnim mestima na kojima su angažovani- npr. trovanja usled hemijskih isparenja, astma, tuberkuloza itd.), bićete odgovorni da zaposlenom nadoknadite štetu u slučaju da je šteta direktna posledica procesa i uslova rada. Pored toga, uslov je i da konkretno oboljenje zaposlenog bude propisano i takozvanom Listom profesionalnih bolesti! Ovu Listu utvrđuju ministarstva iz oblasti rada i zdravlja. Odgovornosti i plaćanja naknade štete se možete osloboditi na isti način kao u slučaju štete nastale upotrebom opasnih stvari i preduzimanjem opasnih delatnosti. U slučaju da zaposleni zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja ode na bolovanje, naknadu zarade isplaćujete u visini od 100% od prosečne zarade u poslednjih 12 meseci!    Nezakonito ponašanje poslodavca- Kao poslodavac, imate obavezu da svaku odluku koja se tiče zaposlenih donosite u skladu sa zakonom, vašim opštim aktom i konkretnim ugovorom o radu. Npr. rešenje kojim zaposlenom otkazujete ugovor u radu možete doneti samo u zakonom dozvoljenim slučajevima i u propisanoj formi. Pored toga, svaku radnju koju preduzimate prema radniku morate sprovesti na propisan način. Bićete odgovorni i imaćete obavezu da platite naknadu štete zaposlenom u slučaju da je nastala šteta (materijalna ili nematerijalna) direktna posledica vaše nezakonite odluke ili radnje, gde se vaša krivica pretpostavlja. Ipak, odgovornosti i plaćanja naknade štete se možete osloboditi ako dokažete da niste krivi! Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde. Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Biro“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga. Vlasnik ste kompanije, ili radite kao pravnik, HR menadžer, administrativni radnik, knjigovođa, ili na drugoj sličnoj poziciji u kadrovskoj službi kompanije? Želimo da Vam preporučimo poslovno softversko rešenje Jurist Biro! Jurist Biro je web aplikacija koja omogućava 10x bržu izradu dokumenata za zaposlene i poslodavca, centralizovano vođenje kadrovskih (HR) evidencija, kao i generisanje mnogobrojnih izveštaja i podsetnika u oblasti radnih odnosa! Jurist Biro Vam deluje zanimljivo i želite saznati više o njegovim funkcijama? Kliknite ovde. Želite da odmah započnete besplatni probni period korišćenja softvera u trajanju od 14 dana? ZAPOČNI PROBNI PERIOD Zakažite besplatnu online prezentaciju softvera već danas! ZAKAŽI PREZENTACIJU Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte!

“ Promene su zakon života. Oni koji gledaju samo na prošlost ili sadašnjost sigurno će propustiti budućnost " Džon F. Kenedi Zaključenje ugovora o radu sa zaposlenim ne podrazumeva trajno rešavanje njegovog statusa... Svesni ste da je radno okruženje sfera koja je i te kako podložna modifikacijama? Svaku promenu u poslovnom okruženju morate ispratiti i pravnim putem- izmenom ugovora zaposlenog putem odgovarajućeg aneksa! PAZITE KADA I NA KOJI NAČIN NUDITE ANEKS UGOVORA! Da li ste znali da je kažnjivo zaposlenom uputiti ponudu za zaključenje aneksa ugovora suprotno odredbama zakona?    U slučaju da ste poslodavac u formi pravnog lica (npr. Društvo sa ograničenom odgovornošću, Akcionarsko društvo, Ortačko društvo itd.) i načinite ovaj prekršaj, iznos novčane kazne kreće se u rasponu od 600.000 do 1.500.000 dinara! Kazna za preduzetnike kreće se u rasponu od 200.000 do 400.000 dinara! Iznos kazne za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 30.000 do 150.000 dinara! KADA I KAKO MOGU PONUDITI ANEKS UGOVORA ZAPOSLENOM? Hajde da se pozabavimo pitanjem kako da zaposlenom uputite ponudu za zaključenje aneksa ugovora na ispravan i zakonit način. Kada mogu ponuditi aneks ugovora zaposlenom? Kada postoji zakonom utvrđeni razlog za to. Govorimo o sledećim razlozima (slučajevima): 1. Premeštaj na drugi posao- Ukinuli ste radno mesto na kojem imate angažovanog radnika, uveli ste novo radno mesto koje trebate popuniti stručnim kadrom, postoji loš odnos između određenih radnika u istom sektoru itd. Šta vam je činiti? Ove i njima slične situacije u vezi procesa i organizacije rada rešavate tako što ćete radniku ponuditi drugi odgovarajući posao u istoj radnoj sredini. Da bi radniku promenili radno mesto, neophodno je da mu pre toga ponudite aneks ugovora o radu. Više o tome pročitajte u našem tekstu Premeštaj zaposlenog na drugi odgovarajući posao. 2. Premeštaj u drugo mesto rada- Govorimo o premeštaju u drugo, geografski različito mesto u odnosu na dotadašnje mesto rada. Npr. ako poslujete u različitim mestima i imate svoje filijale (ili ekspoziture, ispostave, gradilišta, kancelarije itd.), radnika možete premestiti u neku od njih. Da li je potrebna saglasnost zaposlenog za premeštaj u drugo mesto rada? Zavisi. Saglasnost nije potrebna: 1)  kada se bavite delatnošću čija priroda podrazumeva rad van vašeg sedišta (npr. građevinski poslovi, poslovi turizma, saobraćaja itd.). 2) kada je udaljenost mesta rada u koje premeštate zaposlenog manja (u odnosu na dosadašnje mesto rada) od 50 km, a obezbedili ste mu naknadu troškova prevoza u visini cene prevozne karte koja važi u organizovanom redovnom prevozu na toj relaciji. 3. Upućivanje na rad kod drugog poslodavca- Privremeno je prestala potreba za radom zaposlenog (npr. vršite remont postrojenja, došlo je do nestašice sirovina, havarije itd.); izdali ste u zakup prostor u kome je radnik radio, a zakupcu je potreban njegov privremeni rad; imate ugovor o poslovnoj saradnji sa partnerom koji ima potrebu za privremenim angažovanjem radnika? Da, zaposlenog možete uputiti na rad kod drugog poslodavca. Ipak, samo privremeno- dok traju razlozi upućivanja, a najduže godinu dana od dana kada je zaposleni stupio na rad. Za upućivanje na period duži od godinu dana, neophodna je saglasnost radnika! 4. Zapošljavanje viška zaposlenih- Kada imate radnika koji je u statusu viška, pre potencijalnog otkaza uvek trebate pokušati da mu posredstvom mera za zapošljavanje pronađete novi posao. Ako u tome uspete (npr. premeštajem na druge poslove, upućivanjem kod drugog poslodavca, uvođenjem nepunog radnog vremena itd.), onda samu primenu pomenutih mera morate ispratiti ponudom odgovarajućeg aneksa ugovora zaposlenom. 5. Korekcija ličnih primanja- Putem aneksa ugovora, zaposlenom možete menjati i ugovorom utvrđene elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja (naravno, u slučaju da zaposleni prihvati ponudu za zaključenje aneksa). Drugi slučajevi- Imate pravo da opštim aktom (Kolektivnim ugovorom ili Pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu utvrdite druge slučajeve (mimo pomenutih) kada možete zaposlenom ponuditi izmenu, odnosno aneks ugovora o radu. Koja je procedura ponude i zaključenja aneksa ugovora o radu?    Zajedno sa ponudom za zaključenje aneksa ugovora o radu, zaposlenom morate dostaviti pismeno obaveštenje koje sadrži: 1. Razloge za ponuđeni aneks (gore pomenuti razlozi) 2. Rok u kome zaposleni treba da se izjasni o aneksu (rok ne može biti kraći od 8 radnih dana, a započinje prvog radnog dana po dostavljanju ponude) 3. Pravne posledice u slučaju da zaposleni odbije zaključenje aneksa (u slučaju da radnik odbije aneks ugovora koji ste mu ponudili, imate opravdan razlog da mu date otkaz!)    Samu ponudu aneksa ugovora o radu zaposlenom dostavljate u pismenom obliku. Ponudu morate dostaviti zaposlenom lično, u prostorijama vaše kompanije ili na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. U slučaju da ponudu ne možete dostaviti na ovaj način, o tome trebate sastaviti pismenu belešku i nakon toga obaveštenje i ponudu objaviti na oglasnoj tabli. Protekom roka od 8 dana od dana objavljivanja ponude na oglasnoj tabli, ponuda se smatra dostavljenom. RADNIK NE ŽELI DA POTPIŠE ANEKS UGOVORA? Zaposleni nije u obavezi da prihvati ponudu za zaključenje aneksa ugovora. To je njegovo pravo! Zapravo, radnik ima legitimno pravo da vam i sam ponudi zaključenje aneksa ugovora o radu (npr. može tražiti veću zaradu, premeštaj na drugi posao itd.). Naravno, odbijanje (izričito ili neizjašnjavanjem u datom roku) potpisivanja aneksa od strane radnika nije u vašem interesu. Ako dođe do toga, imate legitimno pravo da mu otkažete ugovor o radu! Ipak, budite obazrivi. U slučaju da zaposlenom ponudite aneks na nezakonit način (mimo dozvoljenih slučajeva) i zaposleni isti prihvati, imaće  pravo da pred sudom ospori zakonitost aneksa. S druge strane, ako mu date otkaz zbog odbijanja nezakonito ponuđenog aneksa, zaposleni će u postupku povodom otkaza ugovora o radu takođe imati pravo da osporava zakonitost ponuđenog aneksa... Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde. Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Biro“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga. Vlasnik ste kompanije, ili radite kao pravnik, HR menadžer, administrativni radnik, knjigovođa, ili na drugoj sličnoj poziciji u kadrovskoj službi kompanije? Želimo da Vam preporučimo poslovno softversko rešenje Jurist Biro! Jurist Biro je web aplikacija koja omogućava 10x bržu izradu dokumenata za zaposlene i poslodavca, centralizovano vođenje kadrovskih (HR) evidencija, kao i generisanje mnogobrojnih izveštaja i podsetnika u oblasti radnih odnosa! Jurist Biro Vam deluje zanimljivo i želite saznati više o njegovim funkcijama? Kliknite ovde. Želite da odmah započnete besplatni probni period korišćenja softvera u trajanju od 14 dana? ZAPOČNI PROBNI PERIOD Zakažite besplatnu online prezentaciju softvera već danas! ZAKAŽI PREZENTACIJU Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte!

Zašto zaključujete ugovor o radu? Ugovor o radu je akt kojim se zasniva radni odnos između zaposlenog i poslodavca. Ugovor o radu predstavlja sporazum koji se smatra zaključenim kada ga potpišu obe ugovorne strane, a kojim se regulišu njihova međusobna prava i obaveze. Ugovor o radu zaključuje se obavezno pre stupanja zaposlenog na rad i u pisanoj formi. Pitate se… u koliko primeraka treba da se zaključi ugovor o radu? Neophodno je da se ugovor zaključi u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac. U praksi postoji mogućnost da se zaključe i više od tri primerka ugovora, ali ne manje od tri kao sto smo napomenuli na početku ovog pasusa. Poslodavac i zaposleni mogu zaključiti ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme, a ukoliko u ugovoru nije utvrđeno vreme na koje se isti zaključuje, smatra se da je takav ugovor zaključen na neodređeno vreme. Koje su posledice ukoliko ugovor o radu ne sadrži obavezne elemente? Propisivanjem obaveznih elemenata ugovora o radu i minimuma prava radnika, Zakon štiti zaposlenog od samovolje poslodavca kao ekonomski dominantnije strane. Važno je da se u pravnom sistemu vrši dosledna primena odredaba iz oblasti radnog prava, kako bi se uspostavila odgovarajuća ravnoteža u zaštiti interesa ugovornih strana. Stoga, Zakon o radu (član 33.) propisuje obavezne elemente koje ugovor o radu mora da sadrži. Neki od tih elemenata jesu: naziv i sedište poslodavca; lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog; vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog; naziv i opis poslova; mesto rada; vrstu radnog odnosa (na neodređeno vreme ili određeno vreme); dan početka rada i slično. Ukoliko ugovor o radu ne sadrži sve zakonom predviđene obavezne  elemente ili čak iako nije zaključen u pisanom obliku biće punovažan i dovešće do zasnivanja radnog odnosa između poslodavca i zaposlenog. U tom slučaju na odredbe iz ugovora koje nedostaju primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o radu koje regulišu ta pitanja i opšti akt poslodavca (ukoliko je donet). Zašto je bitan dan početka rada zaposlenog? Datum početka rada zaposlenog je bitan za nadležnu organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja, koja u svojoj matičnoj evidenciji takav datum konstatuje kao dan početka osiguranja. Od momenta stupanja zaposlenog na rad aktiviraju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca po osnovu zasnovanog radnog odnosa. Obaveza da se ugovorom o radu utvrdi tačan dan početka rada zaposlenog je značajna zbog toga što se ugovor o radu mora zaključiti pre njegovog stupanja na rad, a dan zaključenja može biti i više dana pre dana određenog za početak rada. Bitno da poslodavac ne propusti … Pored osnovne obaveze poslodavca da sa zaposlenim zaključi ugovor o radu u pisanom obliku pre stupanja zaposlenog na rad, poslodavac je dužan da donese obaveštenje o mobingu i uzbunjivanju, kao i da uzme izjavu zaposlenog u vezi e-mail adrese i izjavu o zoni prevoza. Kaznene odredbe Pravilna primena odredbi Zakona o radu determiniše zakonito poslovanje poslodavca i umanjuje bilo koju mogućnost od nepoželjnih sankcija prilikom inspekcijske kontrole poslovanja. Ukoliko inspekcija rada prilikom vršenja nadzora poslovanja uoči određene nepravilnosti može izreći odgovarajuće novčane kazne za prekršaje. Kolike su kazne ukoliko nemate zaključen ugovor o radu? OPREZ ! Novčane kazne za prekršaje Koliko iznosi novčana kazna ukoliko sa licem koje radi nije zaključen ugovor o radu ili drugi ugovor u slimislu Zakona o radu (čl. 30-33. i čl. 197-202.)?                                                                                                                 Poslodavac sa svojstom pravnog lica kazniće se u iznosu od 800.000 do 2.000.000 dinara, preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 500.000. dinara, a odgovorno lice u pravnom licu (zastupnik pravnog lica) kaznom od 50.000 do 150.000.dinara. Koliko iznosi novčana kazna ako se zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života suprotno odredbama Zakona o radu (čl 25.)? Novčanom kaznom u iznosu od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se poslodavac sa svojstvom pravnog lica, kaznom od 200.000 do 400.000 kazniće se preduzetnik , a odgovorno lice (zakonski zastupnik) kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 150.000. Koliko iznosi novčana kazna ukoliko poslodavac zaposlenom ne preda primerak ugovora o radu u skladu sa odredbama Zakona o radu? (čl.30. stav 4) Novčanom kaznom u iznosu od 400.000 do 1.000.000. dinara kazniće se poslodavac sa svojstvom pravnog lica, preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara, a odgovorno lice (zakonski zastupnik) novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 40.000 dinara. Koliko iznosi novčana kazna ukoliko poslodavac ne drži primerak ugovora o radu u sedištu ili poslovnoj prostoriji gde zaposleni radi (čl.35. stav 1)? Novčanom kaznom u iznosu od 150.000 do 300.000 dinara kazniće se poslodavac sa svojstom pravnog lica, preduzetnik kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara, a odgovorno licu u pravnom licu (zakonski zastupnik) novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 20.000 dinara. Česta greška u praksi ! Primer 1. Poslodavci vrlo često u praksi primerak ugovora o radu zaposlenog čuvaju kod knjigovođe što predstavlja prekršaj u smislu Zakona o radu, umesto da primerak ili kopiju ugovora o radu čuvaju u svom sedištu  ili drugoj poslovnoj prostoriji gde zaposleni ili radno angažovano lice radi (čl. 35. stav 1). Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde. Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Biro“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga. Vlasnik ste kompanije, ili radite kao pravnik, HR menadžer, administrativni radnik, knjigovođa, ili na drugoj sličnoj poziciji u kadrovskoj službi kompanije? Želimo da Vam preporučimo poslovno softversko rešenje Jurist Biro! Jurist Biro je web aplikacija koja omogućava 10x bržu izradu dokumenata za zaposlene i poslodavca, centralizovano vođenje kadrovskih (HR) evidencija, kao i generisanje mnogobrojnih izveštaja i podsetnika u oblasti radnih odnosa! Jurist Biro Vam deluje zanimljivo i želite saznati više o njegovim funkcijama? Kliknite ovde. Želite da odmah započnete besplatni probni period korišćenja softvera u trajanju od 14 dana? ZAPOČNI PROBNI PERIOD Zakažite besplatnu online prezentaciju softvera već danas! ZAKAŽI PREZENTACIJU Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte!

Zarada predstavlja jedno od osnovnih prava koje zaposleni stiče zaključenjem ugovora o radu sa poslodavcem. Zarada i ostala primanja na koja zaposleni stiče  pravo na osnovu radnog odnosa uređuju se Zakonom o radu, Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje. Zarada se određuje u skladu sa zakonom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu. Zarada u smislu zakona se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade,bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa. Zaradu možemo sagledati sa dva aspekta: kao bruto zaradu koja nije umanjena za poreze i doprinose koje poslodavac po osnovu zakona ima obavezu da uplaćuje zaposlenom i kao neto zaradu koja se isplaćuje zaposlenom po odbitku poreza i doprinosa od bruto zarade. Kada se vrši isplata zarade? Poslodavac je dužan da isplati zaradu zaposlenom u rokovima koji su  u skladu sa ugovorom o radu i opštim aktom poslodavca. Isplata zarade vrši se najmanje jednom mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Zarada se zaposlenom isplaćuje uvek u novcu, osim ako zakonom nije drugačije određeno. Obaveza poslodavca u vezi dostave obračuna zarade i evidencije o zaradi zaposlenog … Poslodavci imaju dužnost da dostave zaposlenom obračun prilikom svake isplate zarade i nadoknade zarade, oni imaju ovu dužnost (dostave obračuna) čak i za mesec za koji nije izvršena isplata zarade, odnosno nadoknada zarade u kom slučaju uz obračun se navode razlozi neislate zarade ili nadoknade zarade. Obračun na osnovu koga je isplaćena zarada može se dostaviti zaposlenom u celosti u elektronskom obliku. Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i nadoknadi zarade. Evidencija sadrži podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa i odbicima od zarade, za svakog zaposlenog. Oprez! Novčane kazne za prekršaje … Novčanom kaznom u iznosu od 800.000. do 2.000.0000. dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, kaznom od 300.000 do 500.000. dinara  kazniće se preduzetnik i kaznom od 50.000 do 150.000. dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu: ako nije isplatilo zaradu, odnosno minimalnu zaradu; ako nije isplatilo zaradu u novcu; ako zaposlenom ne dostavi obračun zarade. Novčanom kaznom u iznosu od 150.000. do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, preduzetnik sa kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, a odgovorno lice u pravnom licu kaznom od 10.000 do 20.000 dinara: Ako ne vode mesečnu evidenciju o zaradi i nadoknadi zarade. Da li znate kada zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu? U određenim slučajevima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za rad na dan praznika koji je neradan – najmanje do 110% od osnovice; za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice; za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice; po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) – najmanje 0,4 od osnovice. Pod minulim radom podrazumeva se i vreme koje je zaposleni proveo u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca. Da li se procenti za uvećanje zarade mogu sabirati? Kada zaposleni istovremeno stekne uslove za uvećanje zarade po više osnova (u ovom slučaju za noćni i prekovremeni rad) dolazi do sabiranja procenata po svakom osnovu uvećanja (26% za noćni rad + 26% za prekovremeni rad = uvećanje zarade iznosi 52% od osnovice). Nadoknada zarade Zaposleni ima pravo na nadoknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 mececi u slučaju odsustvovanja sa rada na dan praznika, koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa. Zaposleni koji odsustvuje sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, ima pravo na nadoknadu zarade  u visini od: najmanje 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada. 100 % prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću. Ukoliko dođe do prekida rada ili smanjenja obima posla bez krivice zaposlenog, a najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, zaposleni ima pravo na nadoknadu zarade najmanje u visini od 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. Naknada troškova zaposlenom Zaposleni ostvaruje pravo na nadoknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to: za odlazak i dolazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz; za vreme provedeno na službenom putu u zemlji; za vreme provedeno na službenom putovanju u inostranstvu ; za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez nadoknade; za ishranu u toku rada, ako poslodavac nije obezbedio na drugi način; za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Da li zaposleni može ostvariti pravo na nadoknadu troškova i za dane kada nije dolazio na rad? Zaposleni ostvaruje pravo na nadoknadu troškova prevoza samo za dane kada je dolazio na posao i kada su takvi troškovi faktički nastali, u slučaju odsustva sa rada i nedolaska na posao zaposleni nema pravo na nadoknadu troškova prevoza. Oprez! Novčane kazne za prekršaje… Novčanom kaznom u iznosu od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, kaznom  od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se preduzetnik i kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu: Ako zaposlenom ne isplate nadoknadu troškova prevoza, službenog putovanja u zemlji i inostranstvu, ishrane u toku rada, smeštaja za rad na terenu, regresa za korišćenje godišnjeg odmora itd. Ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u slučaju otkaza ugovora o radu usled tehnološkog viška zaposlenih i prilikom odlaska u penziju. Druga primanja zaposlenog Poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom: zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade; zaposlenom nadoknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog (bračni drug, deca i roditelji); zaposlenom nadoknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Oprez! Novčane kazne za prekršaje… Novčanom kaznom u iznosu od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, kaznom od 200.000 do 400.000 dinara kazniće se preduzetnik, a kaznom od 30.000 do 150.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu: ako do dana prestanka radnog odnosa zaposlenom ne izvrši isplatu svih dospelih zarada, odnosno nadoknada zarada i drugih primanja. Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde. Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Biro“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga. Vlasnik ste kompanije, ili radite kao pravnik, HR menadžer, administrativni radnik, knjigovođa, ili na drugoj sličnoj poziciji u kadrovskoj službi kompanije? Želimo da Vam preporučimo poslovno softversko rešenje Jurist Biro! Jurist Biro je web aplikacija koja omogućava 10x bržu izradu dokumenata za zaposlene i poslodavca, centralizovano vođenje kadrovskih (HR) evidencija, kao i generisanje mnogobrojnih izveštaja i podsetnika u oblasti radnih odnosa! Jurist Biro Vam deluje zanimljivo i želite saznati više o njegovim funkcijama? Kliknite ovde. Želite da odmah započnete besplatni probni period korišćenja softvera u trajanju od 14 dana? ZAPOČNI PROBNI PERIOD Zakažite besplatnu online prezentaciju softvera već danas! ZAKAŽI PREZENTACIJU Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte!

“ Vreme je tu, dovoljno dugo za one koji su spremni da ga iskoriste ” Leonardo Da Vinči    Nekada davno, radno vreme zaposlenih zavisilo je isključivo od samovolje poslodavca... Možete li da zamislite radno okruženje u kome radnici (čak i deca) rade i po dvadeset sati dnevno? Nemojte. I da možete, verujte, sistem neograničenog rada nije u ničijem interesu... RADNO VREME NIJE PANDAN BESKONAČNOSTI! Da li ste znali da je kažnjivo uvesti prekovremeni rad suprotno odredbama Zakona o radu? U slučaju ovog prekršaja, poslodavac u formi pravnog lica (npr. društvo sa ograničenom odgovornošću, ortačko društvo, akcionarsko društvo itd.) kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 600.000 do 1.500.000 din. Kazna za preduzetnike iznosi od 200.000 do 400.000 din. Kazna za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 30.000 do 150.000 din. Da li ste znali da je nevođenje dnevne evidencije o prekovremenom radu zaposlenih kažnjivo? U slučaju ovog prekršaja, poslodavac u formi pravnog lica kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 150.000 do 300.000 din. Kazna za preduzetnike iznosi od 50.000 do 150.000 din. Kazna za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 10.000 do 20.000 din. Da li ste znali da je kažnjivo uvesti preraspodelu radnog vremena suprotno odredbama Zakona o radu? U slučaju ovog prekršaja, poslodavac u formi pravnog lica kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 600.000 do 1.500.000 din. Kazna za preduzetnike iznosi od 200.000 do 400.000 din. Kazna za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 30.000 do 150.000 din. Da li ste znali da će se kazniti poslodavac koji zaposlenom nije obezbedio rad u toku dana, u slučaju da mu je noćni rad pogoršao zdravstveno stanje? U slučaju ovog prekršaja, poslodavac u formi pravnog lica kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 600.000 do 1.500.000 din. Kazna za preduzetnike iznosi od 200.000 do 400.000 din. Kazna za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 30.000 do 150.000 din. Da li ste znali da će se poslodavac kazniti u slučaju da zaposlenom koji radi u smenama ne obezbedi izmenu smena u skladu sa Zakonom o radu? U slučaju ovog prekršaja, poslodavac u formi pravnog lica kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 600.000 do 1.500.000 din. Kazna za preduzetnike iznosi od 200.000 do 400.000 din. Kazna za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 30.000 do 150.000 din. RADNO VREME - KADA MU JE VREME... Kako da vam prekovremeni rad ne bude nezakonit? Prekovremeni rad uvodite rešenjem o prekovremenom radu. Uvećanu zaradu koja sleduje zaposlenom isplaćujete nakon donetog rešenja o isplati prekovremenog rada. Kako uvesti prekovremeni rad? Za početak, morate zahtevati prekovremeni rad, u formi odluke ili naloga. Kada? U slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla ili potrebe da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Trajanje prekovremenog rada? Prekovremeni rad ne može trajati duže od 8 časova nedeljno, s tim da zaposleni ne može raditi duže od 12 časova dnevno (više o prekovremenom radu možete saznati ovde). Vođenje dnevne evidencije o prekovremenom radu? Inspektori moraju imati uvid u prikaz (dokaz) prekovremenog rada vaših radnika. Taj dokaz upravo jeste dnevna evidencija o prekovremenom radu, koju morate voditi na dnevnom nivou. U skladu sa praksom, evidenciju vodite u vidu tabele u koju unosite podatke poput imena i prezimena zaposlenih, njihovih radnih mesta, datuma početka i završetka prekovremenog rada, ukupnog broja prekovremenih sati itd. Želite zakonitu preraspodelu radnog vremena? Uvodite je Odlukom o preraspodeli radnog vremena. Preraspodela podrazumeva da vam zaposleni u jednom periodu rade duže, a u drugom kraće od punog radnog vremena. Ali, pazite! Prosečno radno vreme radnika, u toku preraspodele, ne sme biti duže od ugovorenog radnog vremena! Pored toga, u toku ovog perioda, radno vreme na nedeljnom nivou ne sme trajati duže od 60 časova! Preraspodela radnog vremena vrši se na period od 6 meseci u toku kalendarske godine. Ipak, putem Kolektivnog ugovora možete utvrditi i drugačiji period, ali ne duži od 9 meseci (više o preraspodeli radnog vremena možete saznati ovde). Kako da noćni rad bude zakonit? Uvodite ga rasporedom radnog vremena- Odukom o rasporedu radnog vremena. Reč je o radu koji se obavlja u periodu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana. U slučaju da imate zaposlenog kome se zdravlje pogoršalo (potvrda u nalazu nadležnog zdravstvenog organa), usled noćnog rada u trajanju od najmanje 3 časa svakog radnog dana ili najmanje jedne trećine punog radnog vremena nedeljno, dužni ste da mu obezbedite obavljanje poslova u toku dana! Kako da smenski rad bude zakonit? Veoma bitna tema- izmena smena. Izmena smena podrazumeva promenu početka i završetka radnog vremena i može se sprovoditi kontinuirano (iz dana u dan) ili sa prekidima (posle nekoliko uzastopnih radnih dana ili radnih nedelja). U slučaju da vam je rad organizovan u smenama, tako da uključuje i noćni rad, morate biti pažljivi. Vaš zaposleni ne sme neprekidno raditi više od jedne radne nedelje noću (osim ako je dao pismenu saglasnost), već mu morate obezbediti izmenu smena! Koje odluke (rešenja) u vezi radnog vremena trebate doneti i dostaviti zaposlenima? Ne možete odlučivati o prekovremenom, skraćenom, noćnom i smenskom radu, rasporedu i preraspodeli radnog vremena, bez donošenja odgovarajućeg akta! Morate doneti: Odluku o uvođenju prekovremenog rada; Rešenje o isplati prekovremenog rada; Rešenje o skraćenom radnom vremenu; Odluku o rasporedu radnog vremena i Odluku o preraspodeli radnog vremena. Akte koji se tiču svih zaposlenih ili određenih grupa zaposlenih objavljujete na oglasnoj tabli. S druge strane, individualne akte zaposlenom trebate dostaviti u pismenom ili elektronskom obliku (ako je zaposleni dao izjavu da je saglasan da mu se akti mogu dostavljati elektronskim putem). Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde. Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Biro“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga. Vlasnik ste kompanije, ili radite kao pravnik, HR menadžer, administrativni radnik, knjigovođa, ili na drugoj sličnoj poziciji u kadrovskoj službi kompanije? Želimo da Vam preporučimo poslovno softversko rešenje Jurist Biro! Jurist Biro je web aplikacija koja omogućava 10x bržu izradu dokumenata za zaposlene i poslodavca, centralizovano vođenje kadrovskih (HR) evidencija, kao i generisanje mnogobrojnih izveštaja i podsetnika u oblasti radnih odnosa! Jurist Biro Vam deluje zanimljivo i želite saznati više o njegovim funkcijama? Kliknite ovde. Želite da odmah započnete besplatni probni period korišćenja softvera u trajanju od 14 dana? ZAPOČNI PROBNI PERIOD Zakažite besplatnu online prezentaciju softvera već danas! ZAKAŽI PREZENTACIJU Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte!

U praksi do prestanka radnog odnosa može doći na više načina, voljom neke od ugovornih strana (poslodavca ili zaposlenog) kao i usled drugih okolnosti nezavisno od njihove volje. Zakonom o radu su determinisani slučajevi u kojima dolazi do prestanka radnog odnosa, oni su sledeći: Istekom roka na koji je radni odnos zasnovan; Kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju; Sporazumom između zaposlenog i poslodavca; Otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; Na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života; Smrću zaposlenog; U drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Ukoliko je zaključen ugovor o radu na određeno vreme u tom slučaju do prestanka radnog odnosa dolazi istekom roka na koji je ugovor zaključen, s tim sto ovakav ugovor može najduže trajati 24 meseca. Tada ugovor o radu prestaje po sili zakona i poslodavac je samo u obavezi  da donese rešenje o prestanku radnog odnosa, koje je deklarativnog karaktera i koje je potrebno radi odjave zaposlenog u fondovima osiguranja. S druge strane ukoliko se pojave neki od razloga koji dovode do otkaza ugovora o radu  od strane poslodavca, ugovor o radu na određeno vreme može prestati i pre isteka roka na koji je zaključen. Kada je u reč o ugovoru o radu na neodređeno vreme poslodavac treba biti vrlo obazriv prilikom otkazivanja ugovora i identifikovanja otkaznog razloga. Zaposleni može pokrenuti parnični postupak pred nadležnim sudom i uspeti u sporu ukoliko je reč o nezakonitom otkazu. OTKAZ OD STRANE POSLODAVCA Zakon o radu predviđa razloge za otkaz ugovora o radu, među kojima je svakako najčešći način prestanka radnog odnosa otkaz od stane poslodavca. Razlozi za otkaz Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i na njegovo ponašanje: Ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; Ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom; Ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa iz člana 79. Zakona o radu, odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100. ovog zakona. Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: Ako nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze; Ako zloupotrebi polažaj ili prekorači ovlašćenja; Ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada; Ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu; Ako učini drugu povredu radne obaveze utrvđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to: Ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom; Ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona; Ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad; Zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može imati uticaj na obavljanje posla; Ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa; Ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti; Ako ne poštuje radnu discipline propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad poslodavca. Odbijanje zaposlenog da se odazove pozivu poslodavca da izvrši odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu smatra se nepoštovanjem radne discipline i razlogom za otkaz ugovora o radu. Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla; Ako zaposleni odbije zaključenje pojedinih aneksa ugovora (npr. premeštaj na drugo radno mesto, promenu iznosa osnovne zarade itd). Poslodavci koji nameravaju da otkažu ugovor o radu moraju biti veoma oprezni, jer sama procedura otkaza mora biti sprovedena strogo po odredbama zakona. Ukoliko nastane propust sud može doneti odluku o poništenju rešenja o otkazu. Posledice po poslodavca mogu biti vraćanje zaposlenog na rad kao i nadoknada štete zaposlenom prouzrokovane donošenjem nezakonitog rešenja. Zaposleni koji je pokrenuo parnični postupak pred sudom zbog nezakonitog rešenja o otkazu, a uočio je određene nepravilnosti u radu poslodavca, može se obratiti nadležnoj inspekciji kako bi sprovela zakonsku kontrolu rada poslodavca. Ukoliko nadležni organ prilikom kontrole utvrdi nepravilnosti u radu poslodavca, može zaposleno lice vratiti na rad sve dok se postupak pred sudom ne okonča. Primer 1. Ukoliko rešenje o otkazu ne sadrži pouku o pravnom leku (rok od 60 dana za podnošenje tužbe protiv rešenja) ono se smatra nezakonitim. Zaposleni koji pokrene sudski postupak protiv ovakvog rešenja ima velike šanse za uspeh u parničnom postupku. MERE ZA NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE, ODNOSNO POVREDU RADNIH OBAVEZA Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline,  ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, da izrekne jednu od sledećih mera: Privremeno udaljenje sa rada bez nadoknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih rada; Novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri; Opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. Zakona o radu, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline. Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Upozorenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Razlozi koji se ne smatraju opravdanim za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca: Privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja; Korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege dete; Odsluženje ili dosluženje vojnog roka; Članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko lično svojstvo zaposlenog; Delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih; Obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa (npr.inspekciji rada). Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde. Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Biro“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga. Vlasnik ste kompanije, ili radite kao pravnik, HR menadžer, administrativni radnik, knjigovođa, ili na drugoj sličnoj poziciji u kadrovskoj službi kompanije? Želimo da Vam preporučimo poslovno softversko rešenje Jurist Biro! Jurist Biro je web aplikacija koja omogućava 10x bržu izradu dokumenata za zaposlene i poslodavca, centralizovano vođenje kadrovskih (HR) evidencija, kao i generisanje mnogobrojnih izveštaja i podsetnika u oblasti radnih odnosa! Jurist Biro Vam deluje zanimljivo i želite saznati više o njegovim funkcijama? Kliknite ovde. Želite da odmah započnete besplatni probni period korišćenja softvera u trajanju od 14 dana? ZAPOČNI PROBNI PERIOD Zakažite besplatnu online prezentaciju softvera već danas! ZAKAŽI PREZENTACIJU Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte!

"Lojalnost nije jednostrana. Morate je pokazati da bi vam bila uzvraćena " Pat Summitt Na tržištu vodite „rat“, borbu sa onima koji žele deo finansijskog kolača koji može i vama pripasti. Ta borba zahteva inovaciju, kvalitetne poslovne tajne čija realizacija može doneti prevagu. Može se desiti da vam tu borbu otežaju oni koji zapravo trebaju biti vaša „desna ruka“... Da, govorimo o zaposlenima. JEDNA KLAUZULA - MILION BENEFITA...    Došli ste do novih tehnoloških znanja, imali ste pregovore sa poslovnim partnerima u kojima se došlo do bitnih poslovnih informacija, utvrdili ste važne poslovne planove kako bi poslovnu godinu učinili uspešnom... Jasno vam je da nelojalnost vaših saboraca (zaposlenih), u vidu zloupotrebe pomenutih vrednosti, može biti veliki problem! Ali, ne brinite. Postoji moćan „alat“ u borbi protiv radnika koji, zaneseni željom da dođu do što većeg profita, zloupotrebljavaju znanja, konekcije i tajne stečene radom kod vas. Govorimo o klauzuli zabrane konkurencije. Odredba koja će vašeg zaposlenog neizbežno navesti na razgovor sa vama radi dobijanja saglasnosti, pre nego što samostalnim radom ili radom za račun drugoga posegne za obavljanjem određenih poslova mimo vaše kompanije (a u vezi sa njenom delatnošću). Ako i izbegne pomenuti razgovor, to će ga koštati u finansijskom smislu- moraće da nadoknadi štetu koju vam je svojom nelojalnošću prouzrokovao. KLAUZULA KOJA MOŽE (TREBA) BITI UGOVORENA...    Zapamtite, ugovaranje klauzule zabrane konkurencije je mogućnost, ne i obaveza! Klauzulu zabrane konkurencije možete ugovoriti samo ugovorom o radu, odnosno izmenama i dopunama ugovora o radu (aneksom)! Ne možete je ugovoriti opštim aktom (Pravilnikom o radu ili Kolektivnim ugovorom) kako bi njeno dejstvo proširili na širi krug radnika. U principu, klauzulu zabrane konkurencije uvek ugovarate sa konkretnim zaposlenim. KLAUZULA KOJA MOŽE BITI UGOVORENA, ALI...    Klauzulu zabrane konkurencije možete ugovoriti, ali je ta mogućnost, ipak, ograničena uslovima koji se moraju ispuniti. Njih ima više, ali je dovoljno ispunjenje jednog. Reč je o sledećim uslovima: Zaposleni radom u vašoj kompaniji može saznati nova, posebno važna tehnološka znanja; Zaposleni radom u vašoj kompaniji može steći širok krug poslovnih partnera; Zaposleni radom u vašoj kompaniji može saznati važne poslovne informacije i tajne. SADRŽAJ KLAUZULE    Reč je o odredbi kojom zaposlenom izričito zabranjujete da obavlja konkretne poslove u svoje ime i za svoj račun ili u ime i za račun drugog fizičkog lica (preduzetnika) ili druge kompanije. Možete zabraniti obavljanje svih (konkretno navedenih) ili određenih poslova kojima se vaša kompanija bavi. S druge strane, možete navesti poslove u vezi radnog mesta zaposlenog, ali i poslove koje zaposleni ne obavlja. Ako radnik, ipak, poželi da obavlja „zabranjene“ poslove van okvira vaše kompanije, moraće da dobije vašu saglasnost! Saglasnost se mora dati u pismenom obliku! Npr. Ako ste programerska kompanija i imate programera koji nakon radnog vremena želi raditi kao freelancer, ugovorena klauzula zabrane konkurencije obavezuje ga da pre toga dobije vašu saglasnost. TERITORIJALNO I VREMENSKO VAŽENJE KLAUZULE    Morate utvrditi na kojoj teritoriji zaposleni ne sme obavljati klauzulom utvrđene poslove bez vaše saglasnosti. Možete utvrditi istu teritoriju zabrane za sve poslove, ali i različite teritorije za različite poslove (uglavnom se u klauzuli navode države u kojima kompanije imaju klijente, mada se zabrana može odnositi i na pokrajine, regije ili gradove). Zanimljivo zakonsko rešenje jeste da teritoriju zabrane možete ugovoriti i opštim aktom (Pravilnikom o radu ili Kolektivnim ugovorom), za razliku od same klauzule zabrane konkurencije koju možete ugovoriti jedino ugovorom o radu (ili aneksom). Bitno je napomenuti da se mora odrediti i vremensko važenje klauzule o zabrani konkurencije! Klauzula može važiti: Za vreme trajanja ugovora o radu- Klauzula prestaje da važi istekom ugovora o radu. Nakon isteka ugovora o radu- Ako u klauzuli naznačite da želite njeno dejstvo i nakon isteka ugovora o radu, bitno je napomenuti da njeno trajanje po isteku ugovora ne sme biti duže od dve godine! Pored toga, morate ugovoriti i novčanu naknadu koju ćete zaposlenom isplatiti, jer ga određeni vremenski period nakon isteka ugovora ograničavate u pogledu obavljanja konkretnih poslova. Visina naknade utvrđuje se ugovorom o radu, u paušalnom iznosu. U slučaju da ne ugovorite novčanu naknadu, klauzula zabrane konkurencije neće važiti! ŠTA AKO ZAPOSLENI PREKRŠI KLAUZULU?    Ugovorili ste klauzulu zabrane konkurencije, a ispostavi se da zaposleni obavlja klauzulom zabranjene poslove (u svoje ime i za svoj račun ili u tuđe ime i za tuđ račun) bez vaše saglasnosti? Imate pravo zahtevati da vam zaposleni nadoknadi štetu! Ovo pravo treba ugovoriti u okviru same klauzule. U slučaju da to ne učinite ili ga ugovorite, a zaposleni odbije da plati štetu, o naknadi štete i njenoj visini odlučivaće sud. Pravo na naknadu štete imate bez obzira da li je reč o povredi klauzule zabrane konkurencije koja važi za vreme trajanja ugovora ili nakon njegovog isteka. Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde. Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Biro“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga. Vlasnik ste kompanije, ili radite kao pravnik, HR menadžer, administrativni radnik, knjigovođa, ili na drugoj sličnoj poziciji u kadrovskoj službi kompanije? Želimo da Vam preporučimo poslovno softversko rešenje Jurist Biro! Jurist Biro je web aplikacija koja omogućava 10x bržu izradu dokumenata za zaposlene i poslodavca, centralizovano vođenje kadrovskih (HR) evidencija, kao i generisanje mnogobrojnih izveštaja i podsetnika u oblasti radnih odnosa! Jurist Biro Vam deluje zanimljivo i želite saznati više o njegovim funkcijama? Kliknite ovde. Želite da odmah započnete besplatni probni period korišćenja softvera u trajanju od 14 dana? ZAPOČNI PROBNI PERIOD Zakažite besplatnu online prezentaciju softvera već danas! ZAKAŽI PREZENTACIJU Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte!