Korisni tekstovi

“ Vreme je tu, dovoljno dugo za one koji su spremni da ga iskoriste ”Leonardo Da Vinči    Nekada davno, radno vreme zaposlenih zavisilo je isključivo od samovolje poslodavca... Možete li da zamislite radno okruženje u kome radnici (čak i deca) rade i po dvadeset sati dnevno? Nemojte. I da možete, verujte, sistem neograničenog rada nije u ničijem interesu... RADNO VREME NIJE PANDAN BESKONAČNOSTI! Da li ste znali da je kažnjivo uvesti prekovremeni rad suprotno odredbama Zakona o radu? U slučaju ovog prekršaja, poslodavac u formi pravnog lica (npr. društvo sa ograničenom odgovornošću, ortačko društvo, akcionarsko društvo itd.) kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 600.000 do 1.500.000 din. Kazna za preduzetnike iznosi od 200.000 do 400.000 din. Kazna za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 30.000 do 150.000 din. Da li ste znali da je nevođenje dnevne evidencije o prekovremenom radu zaposlenih kažnjivo? U slučaju ovog prekršaja, poslodavac u formi pravnog lica kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 150.000 do 300.000 din. Kazna za preduzetnike iznosi od 50.000 do 150.000 din. Kazna za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 10.000 do 20.000 din. Da li ste znali da je kažnjivo uvesti preraspodelu radnog vremena suprotno odredbama Zakona o radu? U slučaju ovog prekršaja, poslodavac u formi pravnog lica kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 600.000 do 1.500.000 din. Kazna za preduzetnike iznosi od 200.000 do 400.000 din. Kazna za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 30.000 do 150.000 din. Da li ste znali da će se kazniti poslodavac koji zaposlenom nije obezbedio rad u toku dana, u slučaju da mu je noćni rad pogoršao zdravstveno stanje? U slučaju ovog prekršaja, poslodavac u formi pravnog lica kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 600.000 do 1.500.000 din. Kazna za preduzetnike iznosi od 200.000 do 400.000 din. Kazna za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 30.000 do 150.000 din. Da li ste znali da će se poslodavac kazniti u slučaju da zaposlenom koji radi u smenama ne obezbedi izmenu smena u skladu sa Zakonom o radu? U slučaju ovog prekršaja, poslodavac u formi pravnog lica kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 600.000 do 1.500.000 din. Kazna za preduzetnike iznosi od 200.000 do 400.000 din. Kazna za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 30.000 do 150.000 din. RADNO VREME - KADA MU JE VREME... Kako da vam prekovremeni rad ne bude nezakonit? Prekovremeni rad uvodite rešenjem o prekovremenom radu. Uvećanu zaradu koja sleduje zaposlenom isplaćujete nakon donetog rešenja o isplati prekovremenog rada. Kako uvesti prekovremeni rad? Za početak, morate zahtevati prekovremeni rad, u formi odluke ili naloga. Kada? U slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla ili potrebe da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Trajanje prekovremenog rada? Prekovremeni rad ne može trajati duže od 8 časova nedeljno, s tim da zaposleni ne može raditi duže od 12 časova dnevno (više o prekovremenom radu možete saznati ovde). Vođenje dnevne evidencije o prekovremenom radu? Inspektori moraju imati uvid u prikaz (dokaz) prekovremenog rada vaših radnika. Taj dokaz upravo jeste dnevna evidencija o prekovremenom radu, koju morate voditi na dnevnom nivou. U skladu sa praksom, evidenciju vodite u vidu tabele u koju unosite podatke poput imena i prezimena zaposlenih, njihovih radnih mesta, datuma početka i završetka prekovremenog rada, ukupnog broja prekovremenih sati itd. Želite zakonitu preraspodelu radnog vremena? Uvodite je Odlukom o preraspodeli radnog vremena. Preraspodela podrazumeva da vam zaposleni u jednom periodu rade duže, a u drugom kraće od punog radnog vremena. Ali, pazite! Prosečno radno vreme radnika, u toku preraspodele, ne sme biti duže od ugovorenog radnog vremena! Pored toga, u toku ovog perioda, radno vreme na nedeljnom nivou ne sme trajati duže od 60 časova! Preraspodela radnog vremena vrši se na period od 6 meseci u toku kalendarske godine. Ipak, putem Kolektivnog ugovora možete utvrditi i drugačiji period, ali ne duži od 9 meseci (više o preraspodeli radnog vremena možete saznati ovde). Kako da noćni rad bude zakonit? Uvodite ga rasporedom radnog vremena- Odukom o rasporedu radnog vremena. Reč je o radu koji se obavlja u periodu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana. U slučaju da imate zaposlenog kome se zdravlje pogoršalo (potvrda u nalazu nadležnog zdravstvenog organa), usled noćnog rada u trajanju od najmanje 3 časa svakog radnog dana ili najmanje jedne trećine punog radnog vremena nedeljno, dužni ste da mu obezbedite obavljanje poslova u toku dana! Kako da smenski rad bude zakonit? Veoma bitna tema- izmena smena. Izmena smena podrazumeva promenu početka i završetka radnog vremena i može se sprovoditi kontinuirano (iz dana u dan) ili sa prekidima (posle nekoliko uzastopnih radnih dana ili radnih nedelja). U slučaju da vam je rad organizovan u smenama, tako da uključuje i noćni rad, morate biti pažljivi. Vaš zaposleni ne sme neprekidno raditi više od jedne radne nedelje noću (osim ako je dao pismenu saglasnost), već mu morate obezbediti izmenu smena! Koje odluke (rešenja) u vezi radnog vremena trebate doneti i dostaviti zaposlenima? Ne možete odlučivati o prekovremenom, skraćenom, noćnom i smenskom radu, rasporedu i preraspodeli radnog vremena, bez donošenja odgovarajućeg akta! Morate doneti: Odluku o uvođenju prekovremenog rada; Rešenje o isplati prekovremenog rada; Rešenje o skraćenom radnom vremenu; Odluku o rasporedu radnog vremena i Odluku o preraspodeli radnog vremena. Akte koji se tiču svih zaposlenih ili određenih grupa zaposlenih objavljujete na oglasnoj tabli. S druge strane, individualne akte zaposlenom trebate dostaviti u pismenom ili elektronskom obliku (ako je zaposleni dao izjavu da je saglasan da mu se akti mogu dostavljati elektronskim putem). Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde. Takođe, želimo da vam preporučimo i naše softversko rešenje- 𝐉𝐮𝐫𝐢𝐬𝐭 𝐁𝐢𝐫𝐨, koje pruža apsolutnu pravnu sigurnost, automatizovanu izradu svih akata iz radnog odnosa, sve kadrovske evidencije na jednom mestu, kalkulaciju odsustva i još mnogo toga! Ukoliko ste zainteresovani, možete nas kontaktirati ovde. Probni period korišćenja programa bez naknade je 30 dana. Link za registraciju: www.juristbiro.com Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte! * Facebook - Jurist Soft * Instagram - Jurist Soft Srdačan pozdrav iz Jurist Soft tima! Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Info“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga.

U praksi do prestanka radnog odnosa može doći na više načina, voljom neke od ugovornih strana (poslodavca ili zaposlenog) kao i usled drugih okolnosti nezavisno od njihove volje. Zakonom o radu su determinisani slučajevi u kojima dolazi do prestanka radnog odnosa, oni su sledeći: Istekom roka na koji je radni odnos zasnovan;Kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju;Sporazumom između zaposlenog i poslodavca;Otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;Na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;Smrću zaposlenog;U drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Ukoliko je zaključen ugovor o radu na određeno vreme u tom slučaju do prestanka radnog odnosa dolazi istekom roka na koji je ugovor zaključen, s tim sto ovakav ugovor može najduže trajati 24 meseca. Tada ugovor o radu prestaje po sili zakona i poslodavac je samo u obavezi  da donese rešenje o prestanku radnog odnosa, koje je deklarativnog karaktera i koje je potrebno radi odjave zaposlenog u fondovima osiguranja. S druge strane ukoliko se pojave neki od razloga koji dovode do otkaza ugovora o radu  od strane poslodavca, ugovor o radu na određeno vreme može prestati i pre isteka roka na koji je zaključen. Kada je u reč o ugovoru o radu na neodređeno vreme poslodavac treba biti vrlo obazriv prilikom otkazivanja ugovora i identifikovanja otkaznog razloga. Zaposleni može pokrenuti parnični postupak pred nadležnim sudom i uspeti u sporu ukoliko je reč o nezakonitom otkazu. OTKAZ OD STRANE POSLODAVCA Zakon o radu predviđa razloge za otkaz ugovora o radu, među kojima je svakako najčešći način prestanka radnog odnosa otkaz od stane poslodavca. Razlozi za otkaz Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i na njegovo ponašanje: Ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;Ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;Ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa iz člana 79. Zakona o radu, odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100. ovog zakona. Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: Ako nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze;Ako zloupotrebi polažaj ili prekorači ovlašćenja;Ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;Ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;Ako učini drugu povredu radne obaveze utrvđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to: Ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;Ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona;Ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;Zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može imati uticaj na obavljanje posla;Ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;Ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;Ako ne poštuje radnu discipline propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad poslodavca. Odbijanje zaposlenog da se odazove pozivu poslodavca da izvrši odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu smatra se nepoštovanjem radne discipline i razlogom za otkaz ugovora o radu. Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;Ako zaposleni odbije zaključenje pojedinih aneksa ugovora (npr. premeštaj na drugo radno mesto, promenu iznosa osnovne zarade itd). Poslodavci koji nameravaju da otkažu ugovor o radu moraju biti veoma oprezni, jer sama procedura otkaza mora biti sprovedena strogo po odredbama zakona. Ukoliko nastane propust sud može doneti odluku o poništenju rešenja o otkazu. Posledice po poslodavca mogu biti vraćanje zaposlenog na rad kao i nadoknada štete zaposlenom prouzrokovane donošenjem nezakonitog rešenja. Zaposleni koji je pokrenuo parnični postupak pred sudom zbog nezakonitog rešenja o otkazu, a uočio je određene nepravilnosti u radu poslodavca, može se obratiti nadležnoj inspekciji kako bi sprovela zakonsku kontrolu rada poslodavca. Ukoliko nadležni organ prilikom kontrole utvrdi nepravilnosti u radu poslodavca, može zaposleno lice vratiti na rad sve dok se postupak pred sudom ne okonča. Primer 1. Ukoliko rešenje o otkazu ne sadrži pouku o pravnom leku (rok od 60 dana za podnošenje tužbe protiv rešenja) ono se smatra nezakonitim. Zaposleni koji pokrene sudski postupak protiv ovakvog rešenja ima velike šanse za uspeh u parničnom postupku. MERE ZA NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE, ODNOSNO POVREDU RADNIH OBAVEZA Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline,  ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, da izrekne jednu od sledećih mera: Privremeno udaljenje sa rada bez nadoknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih rada;Novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;Opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. Zakona o radu, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline. Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Upozorenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Razlozi koji se ne smatraju opravdanim za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca: Privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;Korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege dete;Odsluženje ili dosluženje vojnog roka;Članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko lično svojstvo zaposlenog;Delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih;Obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa (npr.inspekciji rada). Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde. Takođe, želimo da vam preporučimo i naše softversko rešenje- 𝐉𝐮𝐫𝐢𝐬𝐭 𝐁𝐢𝐫𝐨, koje pruža apsolutnu pravnu sigurnost, automatizovanu izradu svih akata iz radnog odnosa, sve kadrovske evidencije na jednom mestu, kalkulaciju odsustva i još mnogo toga! Ukoliko ste zainteresovani, možete nas kontaktirati ovde. Probni period korišćenja programa bez naknade je 30 dana. Link za registraciju: www.juristbiro.com Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte! * Facebook – Jurist Soft * Instagram – Jurist Soft Srdačan pozdrav iz Jurist Soft tima! Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Info“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga.

"Lojalnost nije jednostrana. Morate je pokazati da bi vam bila uzvraćena "Pat Summitt Na tržištu vodite „rat“, borbu sa onima koji žele deo finansijskog kolača koji može i vama pripasti. Ta borba zahteva inovaciju, kvalitetne poslovne tajne čija realizacija može doneti prevagu. Može se desiti da vam tu borbu otežaju oni koji zapravo trebaju biti vaša „desna ruka“... Da, govorimo o zaposlenima. JEDNA KLAUZULA - MILION BENEFITA...    Došli ste do novih tehnoloških znanja, imali ste pregovore sa poslovnim partnerima u kojima se došlo do bitnih poslovnih informacija, utvrdili ste važne poslovne planove kako bi poslovnu godinu učinili uspešnom... Jasno vam je da nelojalnost vaših saboraca (zaposlenih), u vidu zloupotrebe pomenutih vrednosti, može biti veliki problem! Ali, ne brinite. Postoji moćan „alat“ u borbi protiv radnika koji, zaneseni željom da dođu do što većeg profita, zloupotrebljavaju znanja, konekcije i tajne stečene radom kod vas. Govorimo o klauzuli zabrane konkurencije. Odredba koja će vašeg zaposlenog neizbežno navesti na razgovor sa vama radi dobijanja saglasnosti, pre nego što samostalnim radom ili radom za račun drugoga posegne za obavljanjem određenih poslova mimo vaše kompanije (a u vezi sa njenom delatnošću). Ako i izbegne pomenuti razgovor, to će ga koštati u finansijskom smislu- moraće da nadoknadi štetu koju vam je svojom nelojalnošću prouzrokovao. KLAUZULA KOJA MOŽE (TREBA) BITI UGOVORENA...    Zapamtite, ugovaranje klauzule zabrane konkurencije je mogućnost, ne i obaveza! Klauzulu zabrane konkurencije možete ugovoriti samo ugovorom o radu, odnosno izmenama i dopunama ugovora o radu (aneksom)! Ne možete je ugovoriti opštim aktom (Pravilnikom o radu ili Kolektivnim ugovorom) kako bi njeno dejstvo proširili na širi krug radnika. U principu, klauzulu zabrane konkurencije uvek ugovarate sa konkretnim zaposlenim. KLAUZULA KOJA MOŽE BITI UGOVORENA, ALI...    Klauzulu zabrane konkurencije možete ugovoriti, ali je ta mogućnost, ipak, ograničena uslovima koji se moraju ispuniti. Njih ima više, ali je dovoljno ispunjenje jednog. Reč je o sledećim uslovima: Zaposleni radom u vašoj kompaniji može saznati nova, posebno važna tehnološka znanja;Zaposleni radom u vašoj kompaniji može steći širok krug poslovnih partnera;Zaposleni radom u vašoj kompaniji može saznati važne poslovne informacije i tajne. SADRŽAJ KLAUZULE    Reč je o odredbi kojom zaposlenom izričito zabranjujete da obavlja konkretne poslove u svoje ime i za svoj račun ili u ime i za račun drugog fizičkog lica (preduzetnika) ili druge kompanije. Možete zabraniti obavljanje svih (konkretno navedenih) ili određenih poslova kojima se vaša kompanija bavi. S druge strane, možete navesti poslove u vezi radnog mesta zaposlenog, ali i poslove koje zaposleni ne obavlja. Ako radnik, ipak, poželi da obavlja „zabranjene“ poslove van okvira vaše kompanije, moraće da dobije vašu saglasnost! Saglasnost se mora dati u pismenom obliku! Npr. Ako ste programerska kompanija i imate programera koji nakon radnog vremena želi raditi kao freelancer, ugovorena klauzula zabrane konkurencije obavezuje ga da pre toga dobije vašu saglasnost. TERITORIJALNO I VREMENSKO VAŽENJE KLAUZULE    Morate utvrditi na kojoj teritoriji zaposleni ne sme obavljati klauzulom utvrđene poslove bez vaše saglasnosti. Možete utvrditi istu teritoriju zabrane za sve poslove, ali i različite teritorije za različite poslove (uglavnom se u klauzuli navode države u kojima kompanije imaju klijente, mada se zabrana može odnositi i na pokrajine, regije ili gradove). Zanimljivo zakonsko rešenje jeste da teritoriju zabrane možete ugovoriti i opštim aktom (Pravilnikom o radu ili Kolektivnim ugovorom), za razliku od same klauzule zabrane konkurencije koju možete ugovoriti jedino ugovorom o radu (ili aneksom). Bitno je napomenuti da se mora odrediti i vremensko važenje klauzule o zabrani konkurencije! Klauzula može važiti: Za vreme trajanja ugovora o radu- Klauzula prestaje da važi istekom ugovora o radu.Nakon isteka ugovora o radu- Ako u klauzuli naznačite da želite njeno dejstvo i nakon isteka ugovora o radu, bitno je napomenuti da njeno trajanje po isteku ugovora ne sme biti duže od dve godine! Pored toga, morate ugovoriti i novčanu naknadu koju ćete zaposlenom isplatiti, jer ga određeni vremenski period nakon isteka ugovora ograničavate u pogledu obavljanja konkretnih poslova. Visina naknade utvrđuje se ugovorom o radu, u paušalnom iznosu. U slučaju da ne ugovorite novčanu naknadu, klauzula zabrane konkurencije neće važiti! ŠTA AKO ZAPOSLENI PREKRŠI KLAUZULU?    Ugovorili ste klauzulu zabrane konkurencije, a ispostavi se da zaposleni obavlja klauzulom zabranjene poslove (u svoje ime i za svoj račun ili u tuđe ime i za tuđ račun) bez vaše saglasnosti? Imate pravo zahtevati da vam zaposleni nadoknadi štetu! Ovo pravo treba ugovoriti u okviru same klauzule. U slučaju da to ne učinite ili ga ugovorite, a zaposleni odbije da plati štetu, o naknadi štete i njenoj visini odlučivaće sud. Pravo na naknadu štete imate bez obzira da li je reč o povredi klauzule zabrane konkurencije koja važi za vreme trajanja ugovora ili nakon njegovog isteka. Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde. Takođe, želimo da vam preporučimo i naše softversko rešenje- 𝐉𝐮𝐫𝐢𝐬𝐭 𝐁𝐢𝐫𝐨, koje pruža apsolutnu pravnu sigurnost, automatizovanu izradu svih akata iz radnog odnosa, sve kadrovske evidencije na jednom mestu, kalkulaciju odsustva i još mnogo toga! Ukoliko ste zainteresovani, možete nas kontaktirati ovde. Probni period korišćenja programa bez naknade je 30 dana. Link za registraciju: www.juristbiro.com Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte! * Facebook - Jurist Soft * Instagram - Jurist Soft Srdačan pozdrav iz Jurist Soft tima! Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Info“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga.

Prema mišljenju Ministarstva kulture i informisanja, br. 011-00-71/2021-02 od 29.04.2021. godine, obaveza predaje prepisa arhivske knjige za privredna društva nastaje u 2022 godini. Time je rešena dilema oko primene novog Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, odnosno početak obaveze dostavljanja. Navedeno mišljenje prenosimo u celosti: "Stvaralac arhivske građe i dokumentarnog materijala je pravno ili fizičko lice čijim delovanjem nastaje arhivska građa i dokumentarni materijal (član 2. tačka 10. Zakona) a imalac arhivske građe i dokumentarnog materijala nosilac prava na arhivskoj građi i dokumentarnom materijalu (vlasnik, odnosno imalac drugog stvarnog prava ili strana u obligacionom odnosu) ili svako drugo (pravno ili fizičko) lice koje, na bilo koji način i po bilo kojem osnovu ima državinu nad njom (član 2. tačka 11. Zakona). Stvaraoci arhivske građe i dokumentarnog materijala, kao pravna ili fizička lica čijim delovanjem nastaje arhivska građa i dokumentarni materijal, stvaraju dve vrste dokumenata. Prvo, to je dokumentacija koja se naziva dokumentarni materijal. Drugo, to je dokumentacija koja se naziva arhivska građa. Dokumentarni materijal, kako je utvrđeno u članu 2. tačka 5) Zakona, predstavlja celinu dokumenata ili zapisa nastalih ili primljenih delovanjem i radom subjekata iz tačke 3) istog člana kojom je definisana arhivska građa, u izvornom ili reprodukovanom obliku dokumenta, bez obzira na formu i format beleženja, kao i propisane evidencije o njemu. To znači da je dokumentarni materijal celina dokumenata ili zapisa nastalih ili primljenih delovanjem i radom subjekata iz tačke 3) istog člana kojom je definisana arhivska građa, među kojima su navedena i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici i druga pravna lica. Arhivska građa, je dokumentarni materijal koji se trajno čuva, kako je utvrđeno u članu 2. tačka 3) Zakona. Dakle, arhivska građa je samo onaj dokumentarni materijal koji se trajno čuva, a rokove čuvanja svake kategorije dokumenata utvrđuje stvaralac i imalac (osim fizičkih lica) listom kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja, na koju nadležni javni arhiv daje saglasnost (član 14. Zakona). Članom 14. Zakona utvrđeno je da su stvaraoci i imaoci arhivske građe i dokumentarnog materijala, osim fizičkih lica, dužni da donesu: opšti akt o načinu evidentiranja, klasifikovanja, arhiviranja i čuvanja arhivske građe i dokumentarnog materijala; listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja; opšti akt o načinu evidentiranja, zaštite, i korišćenja elektronskih dokumenata, kao i da nadležni javni arhiv daje saglasnost na listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja. Za određene vrste dokumenata koje nastaju radom privrednih društava, odnosno mikro, malih i srednjih preduzeća koja navodite u dopisu, predviđeno je da se čuvaju trajno i to na osnovu drugih zakona. Povodom Vašeg navoda da pored "pogodnosti koje Zakon donosi, takođe uvode se i određene obaveze, koje zahtevaju znatno obimniju evidenciju, dodatno angažovanje radnika, troškove arhiviranja", napominjemo da su obaveze organa, ustanova, preduzeća i drugih pravnih lica u toku čijeg rada nastaje registraturski materijal i arhivska građa bile predviđene i Zakonom o kulturnim dobrima ("Sl. glasnik RS", br. 71/94, 52/2011 - dr. zakoni, 99/2011 - dr. zakon, 6/2020 - dr. zakon i 35/2021- dr. zakon) odredbama čl. 37-41. Potrebno je naglasiti da javni arhivi, u skladu članom 22. stav 1. tačka 4) Zakona, pružaju stručnu pomoć stvaraocu i imaocu dokumentarnog materijala i arhivske građe u izradi opštih akata o upravljanju arhivskom građom i dokumentarnim materijalom. U vezi sa pitanjem i iskazanom nedoumicom u vašem dopisu koja se odnosi na obavezu stvaraoca i imaoca dostavljanja prepisa arhivske knjige nadležnom arhivu, s obzirom na to da se shodno članu 9. stav 2. tačka 7) Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti obaveza odnosi na dostavljanje nadležnom arhivu prepisa arhivske knjige najkasnije do 30. aprila tekuće godine, za dokumentarni materijal nastao u prethodnoj godini, a da je Zakon u primeni od 2. februara 2021. godine, od kada se odnosi i na dokumentarnu građu u nastajanju, mišljenja smo da obaveza dostavljanja prepisa arhivske knjige nadležnom arhivu za privredna društva nastaje 2022. godine." Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Info“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga.

Vlada Republike Srbije donela je zaključak o promeni načina korišćenja starog godišnjeg odmora za 2020 godinu, za zaposlene koji ga još uvek nisu iskoristili, tako da se može koristiti najkasnije do juna 2022. godine.Zaposleni koji nisu započeli korišćenje godišnjeg odmora za 2020. godinu moći će prvi deo godišnjeg odmora(najmanje dve radne nedelje ili 10 radnih dana) da iskoriste najkasnije do 31.12.2021.godine dok će drugi deo godišnjeg odmora za 2020.godinu moći da iskoriste do juna 2022.godine.Zaposleni koji nisu iskoristili deo godišnjeg odmora iz 2019. godine u 2020.godini, kao i do dana stupanja na snagu ovog Zaključka, moći će da ga iskoriste do juna 2021. a pre započinjanja korišćenja godišnjeg odmora koji im sleduje za 2020. godinu. Na osnovu navedenog možemo zaključiti da je Vlada RS ovim Zaključkom dala mogućnost Poslodavcima da mimo strogih zakonskih rokova o načinu korišćenja godišnjeg odmora zaposlenih budu fleksibilniji prema zaposlenima, pre svega onima koji nisu mogli da koriste godišnje odmore zbog bolesti ili izolacije, kao i da korišćenje godišnjeg odmora zaposlenih prilagode svojim potrebama poslovanja usled otežanih okolnosti izazvanih pandemijom Kovid-19. Podsećamo da je Poslodavac dužan da zaposlenom omogući korišćenje godišnjeg odmora u zadatim rokovima, kao i da ne postoji mogućnost uskraćivanja tog prava zaposlenih. Sa druge strane, Poslodavac je taj koji određuje kada će zaposleni koristiti svoj godišnji odmor u skladu sa potrebama svog procesa rada, tako da će neki zaposleni biti prinuđeni da stari odmor za 2020. godinu (kao i preostali iz 2019.) iskoriste znatno kasnije nego što je predviđeno Zakonom o radu. Na kraju možemo reći da će ova mogućnost propisana Zaključkom Vlade RS u nekim slučajevima biti pogodnost za zaposlene, dok će u drugim slučajevima više biti pogodnost samo za Poslodavce. Prenosimo Zaključak Vlade Republike Srbije u celosti: Vlada Republike Srbije Zaključak 05 broj 131-1206/2021 1. 1.Preporučuje se poslodavcima na teritoriji Republike Srbije da, zaposlenima koji nisu iskoristili pripadajući godišnji odmor za 2020. godinu: zbog prirode posla u vanrednim okolnostima usled epidemije zarazne bolesti COVID-19 ili zbog privremene sprečenosti za rad usled oboljenja od zarazne bolesti COVID-19 ili zbog određivanja izolacije/kućne izolacije u skladu sa zakonom, omoguće da taj odmor započnu i iskoriste u 2021. godini ili da prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno iskoriste zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, a preostali deo zaključno sa 30. junom 2022. godine. 2. Preporučuje se poslodavcima na teritoriji Republike Srbije da zaposlenima iz stava 1. ovog zaključka, koji nisu iskoristili deo godišnjeg odmora iz 2019. godine do kraja tekuće godine u skladu sa tačkom 1. Zaključka Vlade 05 broj 53-3041/2020. godine od 6. aprila 2020. godine, omoguće da taj deo godišnjeg odmora iskoriste najkasnije do 30. juna 2021. godine, a pre korišćenja pripadajućeg godišnjeg odmora za 2020. godinu. 3. Ovim zaključkom stavlja se van snage Zaključak Vlade 05 broj 131- 10296/2020 od 15. decembra 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 151/20). 4. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Info“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga.

Zakonom o radu Republike Srbije predviđen je izuzetak od pravila po kome je poslodavac dužan da u slučaju promene poslova koje zaposleni obavlja uputi obaveštenje o razlozima ponude i aneks ugovora o radu kojim se zaposleni upućuje na drugo radno mesto. To je moguće jedino u  slučaju da je određeni posao potrebno izvršiti bez odlaganja, da je za taj posao predviđena vrsta i stepen stručne spreme kao i za radno mesto zaposlenog po važećem ugovoru o radu, kao i da ti poslovi ne traju duže od 45 radnih dana u periodu od 12 meseci. U tom slučaju poslodavac donosi rešenje o privremenom upućivanju zaposlenog na druge poslove i nije obavezan da zaposlenom ponudi ankes ugovora o promeni radnog mesta. Ukoliko se obavljanje posla zaposlenog po navedenom rešenju nastavi duže od 45 radnih dana u okviru 12 meseci, poslodavac je dužan da zaposlenom uputi ponudu i aneks o premešaju na radnom mestu čije poslove obavlja zaposleni, uz poštovanje svih rokova i postupaka predviđenih Zakonom o radu kada se menjaju bitni elementi ugovora o radu zaposlenih. U slučaju promene nekih tehničkih podataka iz ugovora o radu zaposlenih kao što su: promena prezimena, adrese, i slično, nije potrebno sprovoditi proceduru sa obavezujućom ponudom uz aneks ugovora o radu, već je moguće samo konstatovati promenu aneksom koji treba da bude potpisan od strane zaposlenog i poslodavca. Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Info“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga.

Prema pozitovno-pravnim propisima Republike Srbije utvrđena je obaveza privrednih subjekata na čuvanje poslovne dokumentacije čije trajanje zavisi od vrste dokumenata. Obaveza čuvanja dokumentacije definisana u više zakona od kojih u ovom teksu izdvajamo obaveze koje su predviđene Zakonom o privrednim društvima. Zakon o privrednim društvima Republike Srbije Član 240 Društvo čuva sledeće akte i dokumenta:1) osnivački akt;2) rešenje o registraciji osnivanja društva;3) opšte akte društva;4) zapisnike sa sednica skupštine i odluke skupštine;5) akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela društva;6) dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava društva;7) zapisnike sa sednica nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno;8) izveštaje direktora i nadzornog odbora društva, ako je upravljanje društvom dvodomno;9) evidenciju o adresama direktora i članova nadzornog odbora;10) evidenciju o adresama članova društva;11) ugovore koje su direktori, članovi nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno i članovi društva, ili sa njima povezana lica u smislu ovog zakona, zaključili sa društvom. Društvo je dužno je da dokumenta i akte iz stava 1. ovog člana čuva u svom sedištu ili na drugom mestu koje je poznato i dostupno svim članovima društva. Dokumenta i akte iz stava 1. tač. 1) do 7) i 11) ovog člana društvo čuva trajno, a ostala dokumenta i akte iz stava 1. ovog člana najmanje pet godina, nakon čega se čuvaju u skladu sa propisima o arhivskoj građi. Član 464- (za akcionarska društva) Društvo čuva:1) osnivački akt;2) rešenje o registraciji osnivanja društva;3) statut i sve njegove izmene i dopune;4) opšte akte društva;5) zapisnike sa sednica skupštine i odluke skupštine;6) akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela društva;7) dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava društva;8) zapisnike sa sednica odbora direktora, odnosno izvršnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno;9) godišnje izveštaje o poslovanju društva i konsolidovane godišnje izveštaje;10) izveštaje odbora direktora, odnosno izvršnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno;11) evidenciju o adresama direktora i članova nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno;12) ugovore koje su direktori, članovi nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, ili sa njima povezana lica u smislu ovog zakona, zaključili sa društvom. Društvo je dužno je da dokumenta i akte iz stava 1. ovog člana čuva u svom sedištu ili na drugom mestu koje je poznato i dostupno svim direktorima i članovima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno. Dokumente i akte iz stava 1. tač. 1) do 5), 8), 9) i 12) ovog člana društvo čuva trajno, a ostala dokumenta i akte iz stava 1. ovog člana najmanje pet godina, nakon čega se čuvaju u skladu sa propisima o arhivskoj građi. Privredni prestupi privrednog društva i odgovornog lica Član 585 Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ako:7) ne drži i ne čuva akta i dokumenta u skladu ovim zakonom (član 240, član 348. stav 7. i član 464. ovog zakona). Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u društvu novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara. Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Info“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga.