Milica Nikolov

Naknada štete

„Napravi sebi kao naviku dve stvari: pomaži, ili bar ne čini nikome štetu.“Hipokrat                                                                                                               Rad podrazumeva kompleksan proces. Interakcije u radnoj okolini često mogu rezultirati nimalo prijatnim situacijama. Dešava se da zaposleni na radu ili u vezi sa radom ošteti poslodavca, nanese štetu trećem licu, lično pretrpi povredu ili štetu. Govorimo o situacijama koje navode na mnoštvo pitanja... Pozabavićemo se onim najrelevantnijim. ŠTA KADA ZAPOSLENI PRIČINI ŠTETU POSLODAVCU? Kada štetu prouzrokuje jedan zaposleni    Zaposleni je u obavezi da se prema sredstvima rada i imovini vaše kompanije ponaša odgovorno. U suprotnom, velike su šanse da će vam naneti štetu. Hajde da se pozabavimo pojmom štete. Pre svega, zaposleni vas svojim neodgovornim ponašanjem može oštetiti materijalno- tako što će umanjiti vrednost vaše imovine (npr. ošteti laptop u vlasništvu vaše kompanije) ili vas sprečiti da je uvećate (npr. prekrši klauzulu zabrane konkurencije tako što bez vaše saglasnosti, van okvira vaše firme i za svoj račun, preuzme potencijalne klijente vaše kompanije). Pored toga, zaposleni vas može oštetiti nematerijalno- narušavanjem poslovnog ugleda i reputacije vaše kompanije, narušavanjem stečenog ugleda među poslovnim partnerima itd. (npr. zaposleni u javnost iznese neistinite navode u vezi vaše kompanije). Naravno, ako je do štete već došlo, u vašem interesu je da ona bude i nadoknađena. Kako?    Sprovodite postupak za naknadu štete. Bitna informacija glasi da ovaj postupak uređujete Vi sami- opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu. Zbog obimnosti tematike, preporučujemo regulativu putem opšteg akta. Ako je reč o pravnom licu (npr. društvu sa ograničenom odgovornošću), postupak vodi nadležni organ (najčešće direktor). Ako je reč o preduzetniku, postupak vodi on lično ili lice koje ovlasti. Možete urediti i da se postupak sprovodi od strane Komisije, kako o odgovornosti zaposlenog ne bi odlučivalo samo jedno lice. Koje se radnje preduzimaju u samom postupku? Utvrđuje se: postojanje štete; da li je šteta nastala na radu ili u vezi sa radom; dokazuje se krivica zaposlenog (da li je štetu učinio namerno ili iz krajnje nepažnje); utvrđuje se visina štete i način njene nadoknade. Akti koje trebate doneti kada vam zaposleni pričini štetu: Zahtev za pokretanje postupka za naknadu šteteOdluka o obrazovanju Komisije za utvrđivanje štete prouzrokovane poslodavcu (ako ste predvideli da će o odgovornosti zaposlenog za naknadu štete odlučivati Komisija)Zapisnik o utvrđivanju štete prouzrokovane poslodavcuOdluka o naknadi štete prouzrokovane poslodavcu    U slučaju da vam, nakon donošenja odluke o naknadi štete, zaposleni odbije platiti štetu, o naknadi štete može odlučivati sud (jer se odluka o naknadi štete može sprovesti samo uz pristanak zaposlenog). Postupak pred sudom pokrećete tužbom za naknadu štete pričinjene od strane zaposlenog. Ipak, imajte u vidu da će sud samostalno procenjivati da li je zaposleni odgovoran za pričinjenu štetu, tako da njegova presuda ne mora nužno biti i potvrda vaše odluke.    Sledi bitna informacija. Postoje okolnosti koje zaposlenog koji je pričinio štetu mogu osloboditi odgovornosti, pa će i sama naknada štete izostati. Reč je: nužnoj odbrani (npr. preduzetnik fizički napadne svog zaposlenog koji mu u samoodbrani nanese povredu), stanju nužde (npr. zaposleni razbije prozor poslodavca kako bi pobegao iz kancelarije u kojoj je došlo do požara), dozvoljenoj samopomoći i pristanku oštećenog. Kada štetu pouzrokuje više zaposlenih    Jedna šteta, više štetnika (zaposlenih). Najbitnije pitanje- koliki iznos naknade vam treba platiti svaki radnik pojedinačno? Na ovo pitanje možemo dati više odgovora, zavisno od okolnosti. Moguće situacije:    * Svaki radnik ima svoje učešće, odnosno udeo u prouzrokovanju štete. Ako možete utvrditi udeo svakog radnika, onda je iznos naknade štete srazmeran njegovom udelu.    * U slučaju da ne možete utvrditi udeo zaposlenih u prouzrokovanju štete, pribegava se pravilu prema kojem zaposleni štetu nadoknađuju u jednakim iznosima (npr. ako tri radnika pričine štetu, svako od njih nadoknađuje po 1/3 iznosa štete)    * Može se desiti da vam zaposleni pričine štetu krivičnim delom sa umišljajem (namerno). Pre same naknade štete, neophodno je da krivično delo bude potvrđeno pravosnažnom presudom suda. U ovoj situaciji radnici su vam solidarno odgovorni! To znači da od svakog od njih možete tražiti naknadu punog iznosa štete, a radnik koji taj iznos plati ima pravo regresa prema ostalim radnicima (svako mu treba isplatiti svoj udeo u šteti, koji je on platio umesto njih). Npr. nekoliko isprovociranih programera pred otkazom naprave računarski virus i unesu ga u vaš sistem. ŠTA KADA ZAPOSLENI PRETRPI ŠTETU NA POSLU?    Kakvu štetu zaposleni na radu ili u vezi sa radom može pretrpeti? Na koji način se ta šteta nadoknađuje? Govorimo pre svega o štetama uzrokovanim povredama na radu, profesionalnim bolestima, ali i nezakonitim ponašanjem poslodavca. Na koji način i da li, kao poslodavac, nadoknađujete pomenute štete zaposlenom? Odgovor zavisi od vrste štete koju je radnik pretrpeo.    Povreda na radu- Govorimo samo o onim povredama koje su se dogodile na poslu, na putu od kuće do posla i obrnuto, ili na putu preduzetom radi izvršavanja radnih zadataka (npr. na službenom putu). Radnik koji pretrpi povredu na radu (npr. prelom, opekotinu, posekotinu itd.) pre svega trpi nematerijalnu štetu- fizička bol, psihička bol zbog umanjene aktivnosti ili naruženja, pretrpljeni strah. Pored toga, on može trpeti i materijalnu štetu- troškovi lečenja i rehabilitacije, izgubljena zarada itd.         U slučaju da je povreda radnika posledica upotrebe opasne stvari (npr. automobila) ili obavljanja opasne delatnosti (npr. obezbeđivanje sportskih i drugih masovnih okupljanja), bićete odgovorni i u obavezi da mu nadoknadite štetu pod uslovom da je upotreba opasne stvari ili obavljanje opasne delatnosti direktni uzrok posledice- povrede. Uzročno-posledična veza se pretpostavlja, ali ste u mogućnosti da dokažete suprotno! Odgovornosti i plaćanja naknade štete se možete osloboditi ako dokažete da je povreda posledica krivice zaposlenog, krivice trećeg lica ili više sile.    U slučaju da je povreda zaposlenog nastala nezavisno od upotrebe opasne stvari ili obavljanja opasne delatnosti, bićete odgovorni i u obavezi da mu nadoknadite štetu u slučaju da je šteta direktna posledica vaše radnje (činjenja ili nečinjenja), odnosno vaše krivice kao poslodavca. Npr. zaposleni doživi povredu jer mu niste obezbedili zaštitnu opremu. Krivica se pretpostavlja. Ipak, odgovornosti i plaćanja naknade štete se možete osloboditi u slučaju da dokažete da niste krivi! Pored toga, nećete odgovarati i u slučaju da je povreda zaposlenog posledica nužne odbrane, stanja nužde, dozvoljene samopomoći ili pristanka oštećenog.    Profesionalna bolest- U slučaju da zaposleni pretrpi štetu usled profesionalnog oboljenja (reč je o bolestima koje pogađaju zaposlene usled duže izloženosti negativnim uticajima uslova rada na radnim mestima na kojima su angažovani- npr. trovanja usled hemijskih isparenja, astma, tuberkuloza itd.), bićete odgovorni da zaposlenom nadoknadite štetu u slučaju da je šteta direktna posledica procesa i uslova rada. Pored toga, uslov je i da konkretno oboljenje zaposlenog bude propisano i takozvanom Listom profesionalnih bolesti! Ovu Listu utvrđuju ministarstva iz oblasti rada i zdravlja. Odgovornosti i plaćanja naknade štete se možete osloboditi na isti način kao u slučaju štete nastale upotrebom opasnih stvari i preduzimanjem opasnih delatnosti. U slučaju da zaposleni zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja ode na bolovanje, naknadu zarade isplaćujete u visini od 100% od prosečne zarade u poslednjih 12 meseci!    Nezakonito ponašanje poslodavca- Kao poslodavac, imate obavezu da svaku odluku koja se tiče zaposlenih donosite u skladu sa zakonom, vašim opštim aktom i konkretnim ugovorom o radu. Npr. rešenje kojim zaposlenom otkazujete ugovor u radu možete doneti samo u zakonom dozvoljenim slučajevima i u propisanoj formi. Pored toga, svaku radnju koju preduzimate prema radniku morate sprovesti na propisan način. Bićete odgovorni i imaćete obavezu da platite naknadu štete zaposlenom u slučaju da je nastala šteta (materijalna ili nematerijalna) direktna posledica vaše nezakonite odluke ili radnje, gde se vaša krivica pretpostavlja. Ipak, odgovornosti i plaćanja naknade štete se možete osloboditi ako dokažete da niste krivi! Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati putem mejla: milica.nikolov@juristsoft.com Pored toga želimo da vam preporučimo i naše softversko rešenje- 𝐉𝐮𝐫𝐢𝐬𝐭 𝐁𝐢𝐫𝐨, koje pruža apsolutnu pravnu sigurnost, automatizovanu izradu svih akata iz radnog odnosa, sve kadrovske evidencije na jednom mestu, kalkulaciju odsustva i još mnogo toga... Probni period korišćenja programa bez naknade je 30 dana. Link za registraciju: www.juristbiro.com Srdačan pozdrav iz Jurist Soft tima!   
Ceo tekst...

Ugovor o radu

Zašto zaključujete ugovor o radu? Ugovor o radu je akt kojim se zasniva radni odnos između zaposlenog i poslodavca. Ugovor o radu predstavlja sporazum koji se smatra zaključenim kada ga potpišu obe ugovorne strane, a kojim se regulišu njihova međusobna prava i obaveze. Ugovor o radu zaključuje se obavezno pre stupanja zaposlenog na rad i u pisanoj formi. Pitate se… u koliko primeraka treba da se zaključi ugovor o radu? Neophodno je da se ugovor zaključi u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac. U praksi postoji mogućnost da se zaključe i više od tri primerka ugovora, ali ne manje od tri kao sto smo napomenuli na početku ovog pasusa. Poslodavac i zaposleni mogu zaključiti ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme, a ukoliko u ugovoru nije utvrđeno vreme na koje se isti zaključuje, smatra se da je takav ugovor zaključen na neodređeno vreme. Koje su posledice ukoliko ugovor o radu ne sadrži obavezne elemente? Propisivanjem obaveznih elemenata ugovora o radu i minimuma prava radnika, Zakon štiti zaposlenog od samovolje poslodavca kao ekonomski dominantnije strane. Važno je da se u pravnom sistemu vrši dosledna primena odredaba iz oblasti radnog prava, kako bi se uspostavila odgovarajuća ravnoteža u zaštiti interesa ugovornih strana. Stoga, Zakon o radu (član 33.) propisuje obavezne elemente koje ugovor o radu mora da sadrži. Neki od tih elemenata jesu: naziv i sedište poslodavca; lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog; vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog; naziv i opis poslova; mesto rada; vrstu radnog odnosa (na neodređeno vreme ili određeno vreme); dan početka rada i slično. Ukoliko ugovor o radu ne sadrži sve zakonom predviđene obavezne  elemente ili čak iako nije zaključen u pisanom obliku biće punovažan i dovešće do zasnivanja radnog odnosa između poslodavca i zaposlenog. U tom slučaju na odredbe iz ugovora koje nedostaju primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o radu koje regulišu ta pitanja i opšti akt poslodavca (ukoliko je donet). Zašto je bitan dan početka rada zaposlenog? Datum početka rada zaposlenog je bitan za nadležnu organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja, koja u svojoj matičnoj evidenciji takav datum konstatuje kao dan početka osiguranja. Od momenta stupanja zaposlenog na rad aktiviraju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca po osnovu zasnovanog radnog odnosa. Obaveza da se ugovorom o radu utvrdi tačan dan početka rada zaposlenog je značajna zbog toga što se ugovor o radu mora zaključiti pre njegovog stupanja na rad, a dan zaključenja može biti i više dana pre dana određenog za početak rada. Bitno da poslodavac ne propusti … Pored osnovne obaveze poslodavca da sa zaposlenim zaključi ugovor o radu u pisanom obliku pre stupanja zaposlenog na rad, poslodavac je dužan da donese obaveštenje o mobingu i uzbunjivanju, kao i da uzme izjavu zaposlenog u vezi e-mail adrese i izjavu o zoni prevoza. Kaznene odredbe Pravilna primena odredbi Zakona o radu determiniše zakonito poslovanje poslodavca i umanjuje bilo koju mogućnost od nepoželjnih sankcija prilikom inspekcijske kontrole poslovanja. Ukoliko inspekcija rada prilikom vršenja nadzora poslovanja uoči određene nepravilnosti može izreći odgovarajuće novčane kazne za prekršaje. Kolike su kazne ukoliko nemate zaključen ugovor o radu? OPREZ ! Novčane kazne za prekršaje Koliko iznosi novčana kazna ukoliko sa licem koje radi nije zaključen ugovor o radu ili drugi ugovor u slimislu Zakona o radu (čl. 30-33. i čl. 197-202.)?                                                                                                                 Poslodavac sa svojstom pravnog lica kazniće se u iznosu od 800.000 do 2.000.000 dinara, preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 500.000. dinara, a odgovorno lice u pravnom licu (zastupnik pravnog lica) kaznom od 50.000 do 150.000.dinara. Koliko iznosi novčana kazna ako se zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života suprotno odredbama Zakona o radu (čl 25.)? Novčanom kaznom u iznosu od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se poslodavac sa svojstvom pravnog lica, kaznom od 200.000 do 400.000 kazniće se preduzetnik , a odgovorno lice (zakonski zastupnik) kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 150.000. Koliko iznosi novčana kazna ukoliko poslodavac zaposlenom ne preda primerak ugovora o radu u skladu sa odredbama Zakona o radu? (čl.30. stav 4) Novčanom kaznom u iznosu od 400.000 do 1.000.000. dinara kazniće se poslodavac sa svojstvom pravnog lica, preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara, a odgovorno lice (zakonski zastupnik) novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 40.000 dinara. Koliko iznosi novčana kazna ukoliko poslodavac ne drži primerak ugovora o radu u sedištu ili poslovnoj prostoriji gde zaposleni radi (čl.35. stav 1)? Novčanom kaznom u iznosu od 150.000 do 300.000 dinara kazniće se poslodavac sa svojstom pravnog lica, preduzetnik kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara, a odgovorno licu u pravnom licu (zakonski zastupnik) novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 20.000 dinara. Česta greška u praksi ! Primer 1. Poslodavci vrlo često u praksi primerak ugovora o radu zaposlenog čuvaju kod knjigovođe što predstavlja prekršaj u smislu Zakona o radu, umesto da primerak ili kopiju ugovora o radu čuvaju u svom sedištu  ili drugoj poslovnoj prostoriji gde zaposleni ili radno angažovano lice radi (čl. 35. stav 1). Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati putem mejla: milica.nikolov@juristsoft.com Pored toga želimo da vam preporučimo i naše softversko rešenje- 𝐉𝐮𝐫𝐢𝐬𝐭 𝐁𝐢𝐫𝐨, koje pruža apsolutnu pravnu sigurnost, automatizovanu izradu svih akata iz radnog odnosa, sve kadrovske evidencije na jednom mestu, kalkulaciju odsustva i još mnogo toga... Probni period korišćenja programa bez naknade je 30 dana. Link za registraciju: www.juristbiro.com Srdačan pozdrav iz Jurist Soft tima!
Ceo tekst...

Zarada, nadoknada zarade i druga primanja

Zarada predstavlja jedno od osnovnih prava koje zaposleni stiče zaključenjem ugovora o radu sa poslodavcem. Zarada i ostala primanja na koja zaposleni stiče  pravo na osnovu radnog odnosa uređuju se Zakonom o radu, Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje. Zarada se određuje u skladu sa zakonom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu. Zarada u smislu zakona se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade,bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa. Zaradu možemo sagledati sa dva aspekta: kao bruto zaradu koja nije umanjena za poreze i doprinose koje poslodavac po osnovu zakona ima obavezu da uplaćuje zaposlenom ikao neto zaradu koja se isplaćuje zaposlenom po odbitku poreza i doprinosa od bruto zarade. Kada se vrši isplata zarade? Poslodavac je dužan da isplati zaradu zaposlenom u rokovima koji su  u skladu sa ugovorom o radu i opštim aktom poslodavca. Isplata zarade vrši se najmanje jednom mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Zarada se zaposlenom isplaćuje uvek u novcu, osim ako zakonom nije drugačije određeno. Obaveza poslodavca u vezi dostave obračuna zarade i evidencije o zaradi zaposlenog … Poslodavci imaju dužnost da dostave zaposlenom obračun prilikom svake isplate zarade i nadoknade zarade, oni imaju ovu dužnost (dostave obračuna) čak i za mesec za koji nije izvršena isplata zarade, odnosno nadoknada zarade u kom slučaju uz obračun se navode razlozi neislate zarade ili nadoknade zarade. Obračun na osnovu koga je isplaćena zarada može se dostaviti zaposlenom u celosti u elektronskom obliku. Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i nadoknadi zarade. Evidencija sadrži podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa i odbicima od zarade, za svakog zaposlenog. Oprez! Novčane kazne za prekršaje … Novčanom kaznom u iznosu od 800.000. do 2.000.0000. dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, kaznom od 300.000 do 500.000. dinara  kazniće se preduzetnik i kaznom od 50.000 do 150.000. dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu: ako nije isplatilo zaradu, odnosno minimalnu zaradu;ako nije isplatilo zaradu u novcu;ako zaposlenom ne dostavi obračun zarade. Novčanom kaznom u iznosu od 150.000. do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, preduzetnik sa kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, a odgovorno lice u pravnom licu kaznom od 10.000 do 20.000 dinara: Ako ne vode mesečnu evidenciju o zaradi i nadoknadi zarade. Da li znate kada zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu? U određenim slučajevima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za rad na dan praznika koji je neradan – najmanje do 110% od osnovice;za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) – najmanje 0,4 od osnovice. Pod minulim radom podrazumeva se i vreme koje je zaposleni proveo u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca. Da li se procenti za uvećanje zarade mogu sabirati? Kada zaposleni istovremeno stekne uslove za uvećanje zarade po više osnova (u ovom slučaju za noćni i prekovremeni rad) dolazi do sabiranja procenata po svakom osnovu uvećanja (26% za noćni rad + 26% za prekovremeni rad = uvećanje zarade iznosi 52% od osnovice). Nadoknada zarade Zaposleni ima pravo na nadoknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 mececi u slučaju odsustvovanja sa rada na dan praznika, koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa. Zaposleni koji odsustvuje sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, ima pravo na nadoknadu zarade  u visini od: najmanje 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada. 100 % prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću. Ukoliko dođe do prekida rada ili smanjenja obima posla bez krivice zaposlenog, a najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, zaposleni ima pravo na nadoknadu zarade najmanje u visini od 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. Naknada troškova zaposlenom Zaposleni ostvaruje pravo na nadoknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to: za odlazak i dolazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;za vreme provedeno na službenom putovanju u inostranstvu ;za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez nadoknade;za ishranu u toku rada, ako poslodavac nije obezbedio na drugi način;za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Da li zaposleni može ostvariti pravo na nadoknadu troškova i za dane kada nije dolazio na rad? Zaposleni ostvaruje pravo na nadoknadu troškova prevoza samo za dane kada je dolazio na posao i kada su takvi troškovi faktički nastali, u slučaju odsustva sa rada i nedolaska na posao zaposleni nema pravo na nadoknadu troškova prevoza. Oprez! Novčane kazne za prekršaje… Novčanom kaznom u iznosu od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, kaznom  od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se preduzetnik i kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu: Ako zaposlenom ne isplate nadoknadu troškova prevoza, službenog putovanja u zemlji i inostranstvu, ishrane u toku rada, smeštaja za rad na terenu, regresa za korišćenje godišnjeg odmora itd.Ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u slučaju otkaza ugovora o radu usled tehnološkog viška zaposlenih i prilikom odlaska u penziju. Druga primanja zaposlenog Poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom: zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;zaposlenom nadoknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog (bračni drug, deca i roditelji);zaposlenom nadoknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Oprez! Novčane kazne za prekršaje… Novčanom kaznom u iznosu od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, kaznom od 200.000 do 400.000 dinara kazniće se preduzetnik, a kaznom od 30.000 do 150.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu: ako do dana prestanka radnog odnosa zaposlenom ne izvrši isplatu svih dospelih zarada, odnosno nadoknada zarada i drugih primanja. Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati putem mejla: milica.nikolov@juristsoft.com Pored toga želimo da vam preporučimo i naše softversko rešenje- 𝐉𝐮𝐫𝐢𝐬𝐭 𝐁𝐢𝐫𝐨, koje pruža apsolutnu pravnu sigurnost, automatizovanu izradu svih akata iz radnog odnosa, sve kadrovske evidencije na jednom mestu, kalkulaciju odsustva i još mnogo toga... Probni period korišćenja programa bez naknade je 30 dana. Link za registraciju: www.juristbiro.com Srdačan pozdrav iz Jurist Soft tima!
Ceo tekst...

Prestanak radnog odnosa- opšti pregled

U praksi do prestanka radnog odnosa može doći na više načina, voljom neke od ugovornih strana (poslodavca ili zaposlenog) kao i usled drugih okolnosti nezavisno od njihove volje. Zakonom o radu su determinisani slučajevi u kojima dolazi do prestanka radnog odnosa, oni su sledeći: Istekom roka na koji je radni odnos zasnovan;Kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju;Sporazumom između zaposlenog i poslodavca;Otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;Na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;Smrću zaposlenog;U drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Ukoliko je zaključen ugovor o radu na određeno vreme u tom slučaju do prestanka radnog odnosa dolazi istekom roka na koji je ugovor zaključen, s tim sto ovakav ugovor može najduže trajati 24 meseca. Tada ugovor o radu prestaje po sili zakona i poslodavac je samo u obavezi  da donese rešenje o prestanku radnog odnosa, koje je deklarativnog karaktera i koje je potrebno radi odjave zaposlenog u fondovima osiguranja. S druge strane ukoliko se pojave neki od razloga koji dovode do otkaza ugovora o radu  od strane poslodavca, ugovor o radu na određeno vreme može prestati i pre isteka roka na koji je zaključen. Kada je u reč o ugovoru o radu na neodređeno vreme poslodavac treba biti vrlo obazriv prilikom otkazivanja ugovora i identifikovanja otkaznog razloga. Zaposleni može pokrenuti parnični postupak pred nadležnim sudom i uspeti u sporu ukoliko je reč o nezakonitom otkazu. OTKAZ OD STRANE POSLODAVCA Zakon o radu predviđa razloge za otkaz ugovora o radu, među kojima je svakako najčešći način prestanka radnog odnosa otkaz od stane poslodavca. Razlozi za otkaz Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i na njegovo ponašanje: Ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;Ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;Ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa iz člana 79. Zakona o radu, odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100. ovog zakona. Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: Ako nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze;Ako zloupotrebi polažaj ili prekorači ovlašćenja;Ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;Ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;Ako učini drugu povredu radne obaveze utrvđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to: Ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;Ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona;Ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;Zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može imati uticaj na obavljanje posla;Ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;Ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;Ako ne poštuje radnu discipline propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad poslodavca. Odbijanje zaposlenog da se odazove pozivu poslodavca da izvrši odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu smatra se nepoštovanjem radne discipline i razlogom za otkaz ugovora o radu. Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;Ako zaposleni odbije zaključenje pojedinih aneksa ugovora (npr. premeštaj na drugo radno mesto, promenu iznosa osnovne zarade itd). Poslodavci koji nameravaju da otkažu ugovor o radu moraju biti veoma oprezni, jer sama procedura otkaza mora biti sprovedena strogo po odredbama zakona. Ukoliko nastane propust sud može doneti odluku o poništenju rešenja o otkazu. Posledice po poslodavca mogu biti vraćanje zaposlenog na rad kao i nadoknada štete zaposlenom prouzrokovane donošenjem nezakonitog rešenja. Zaposleni koji je pokrenuo parnični postupak pred sudom zbog nezakonitog rešenja o otkazu, a uočio je određene nepravilnosti u radu poslodavca, može se obratiti nadležnoj inspekciji kako bi sprovela zakonsku kontrolu rada poslodavca. Ukoliko nadležni organ prilikom kontrole utvrdi nepravilnosti u radu poslodavca, može zaposleno lice vratiti na rad sve dok se postupak pred sudom ne okonča. Primer 1. Ukoliko rešenje o otkazu ne sadrži pouku o pravnom leku (rok od 60 dana za podnošenje tužbe protiv rešenja) ono se smatra nezakonitim. Zaposleni koji pokrene sudski postupak protiv ovakvog rešenja ima velike šanse za uspeh u parničnom postupku. MERE ZA NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE, ODNOSNO POVREDU RADNIH OBAVEZA Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline,  ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, da izrekne jednu od sledećih mera: Privremeno udaljenje sa rada bez nadoknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih rada;Novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;Opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. Zakona o radu, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline. Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Upozorenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Razlozi koji se ne smatraju opravdanim za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca: Privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;Korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege dete;Odsluženje ili dosluženje vojnog roka;Članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko lično svojstvo zaposlenog;Delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih;Obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa (npr.inspekciji rada). Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati putem mejla: milica.nikolov@juristsoft.com Pored toga želimo da vam preporučimo i naše softversko rešenje- 𝐉𝐮𝐫𝐢𝐬𝐭 𝐁𝐢𝐫𝐨, koje pruža apsolutnu pravnu sigurnost, automatizovanu izradu svih akata iz radnog odnosa, sve kadrovske evidencije na jednom mestu, kalkulaciju odsustva i još mnogo toga... Probni period korišćenja programa bez naknade je 30 dana. Link za registraciju: www.juristbiro.com Srdačan pozdrav iz Jurist Soft tima!
Ceo tekst...