Neplaćeno odsustvo je radnopravni institut koji podrazumeva mogućnost zaposlenog da odsustvuje sa rada, bez prava na isplatu zarade, naknade zarade i drugih primanja. Neplaćeno odsustvo je drugi vid odsustvovanja zaposlenog sa posla, pored plaćenog odsustva.
Za razliku od plaćenog odsustva gde zakon taksativno navodi slučajeve kada dolazi do ove vrste odsustva, kod neplaćenog odsustva u zakonu nisu navedeni razlozi za odsustvo, već od volje poslodavca zavisi da li će odobriti ili ne, neplaćeno odsustvo zaposlenom, osim kada je reč o pravu jednog roditelja, usvojioca, hranitelja, odnosno staratelja da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života član 100. stav 1. Zakona o radu.
Zakon o radu reguliše ovaj institut radnog prava članom 78. koji glasi:
,,Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez nadoknade zarade (neplaćeno odsustvo).
Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugačije određeno.”
Iz napred navedne zakonske definicije neplaćenog odsustva zaključujemo da zakonodavac, između ostalog, nije predvideo vremensko trajanje neplaćenog odsustva, shodno tome u praksi može iznositi nekoliko dana, meseci ili čak godina.
Šta se dešava sa radnim odnosom za vreme neplaćenog odsustva?
Za vreme trajanja neplaćenog odsustva zaposlenom:
1. miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, to znači da zaposleni ne ostvaruje pravo na nadoknadu zarade, troškova za dolazak i odlazak sa rada, ishranu u toku rada, niti ima pravo na odmor i bolovanje, ujedno nema obaveze prema poslodavcu u pogledu dolaska na rad i odazivanju na izvršenje neodložnih radnih zadataka i sl.
2. ne teče staž osiguranja, dakle zaposleni se odjavljuje iz centralnog registra osiguranja i ne vrši se obračun i uplata poreza i doprinosa na osnovu radnog odnosa (ako za pojedina prava i obaveze, zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugačije određeno).
Da li poslodavac ima obavezu da odobri neplaćeno odsustvo na zahtev zaposlenog?
Poslodavac ima diskreciono pravo da aktom u formi rešenja odluči da li će odobriti neplaćeno odsustvo zaposlenom ili ne. Poslodavac prilikom odlučivanja o zahtevu zaposlenog uzima u obzir organizaciju i proces rada i kako bi odsustvo zaposlenog uticalo na neometano odvijanje radnih aktivnosti kod poslodavca.
Zahtev zaposlenog / rešenje poslodavca
Zaposlenom može biti odobreno neplaćeno odsustvo na osnovu zahteva koji podnosi svom poslodavcu, u kome navodi razlog odsustvovanja, kao i dužinu trajanja odsustva. Poslodavac rešenjem može odobriti zahtev uz naznačenje datuma kada je zaposleni dužan da se vrati na rad.
Poslodavac ima obavezi da u roku od tri dana od dana donošenja rešenja o odobravanju odsustva, odjavi zaposlenog iz centralnog registra osiguranja – CROSA. Odjava se vrši za period na koji je odsustvovanje odobreno.
Naša aplikacija ,,Jurist Biro”, pored mnogobrojnih modela akata koji su uvek u skladu sa zakonom, sadrži i šablon Zahteva zaposlenog za neplaćeno odsustvo, kao i Rešenja poslodavca kojim odlučuje o podnetom zahtevu, koje putem naše alikacije ,,Jurist Biro” možete izraditi na brz, jednostavan i pravno siguran način. (kontaktirajte nas ovde).
Razlozi neplaćenog odsustva
Razlozi odsustvovanja nisu zakonom određeni, osim u jednom napred pomenutom slučaju, ali mogu biti određeni opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) i ugovorom o radu. Praksa govori da se neplaćeno odsustva najčešće odobrava iz sledećih razloga: stručnog usavršavanja, lečenja u inostranstvu zaposlenog ili člana njegove uže porodice, turističkih putovanja, učešća na sportskim takmičenjima, priredbama, nege bolesnog člana uže porodice, smrti daljih srodnika i drugih bliskih lica itd.
Zakon o radu osim toga što ne propisuje situacije u kojima se može odobriti neplaćeno odsustvo, takođe ne određuje ni dužinu trajanja neplaćenog odsustva, shodno tome ono se može odrediti prema zahtevu zaposlenog, kao i prema potrebama organizacije i procesa rada kod poslodavca. Dužina trajanja se može odrediti opštim aktom ili ugovorom o radu.
S obzirom da je reč o pravu koje je priznato zakonom, neplaćeno odsustvo može biti odobreno i kad opštim aktom nisu određeni slučajevi i trajanje ove vrste odsustva. Trajanje neplaćenog odsustva u praksi može iznositi nekoliko dana, mecesi ili čak godina.
Jedini slučaj neplaćenog odsustva utvrđen je članom 100. Zakona o radu, koji se odnosi na neplaćeno odsustvo jednog od roditelja, usvojioca, hranitelja, odnosno staratelja dok dete ne navrši tri godine života.
Mirovanje radnog odnosa
Zakon o radu u članu 78. stavu 2. propisuje da za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom nije drugačije određeno.
Shodno tome, poslodavac nije dužan da obračuna i uplati poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje zaposlenom koji je na neplaćenom odsustvu.
Pojedina prava i obaveze zaposlenog mogu biti aktivna i za vreme mirovanja radnog odnosa, ako je to predviđeno (posebnim) zakonom, opštim aktom (kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.
Zakonom o zdravstvenom osiguranju, na primer, određeno je da zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj ili staratelj ima pravo na zdravstvenu zaštitu dok dete ne navrši tri godine života i dok mu radni odnos miruje. Dakle, ovim licima poslodavac je dužan da uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Dok se doprinosi za PIO i za slučaj nezaposlenosti ne obračunavaju i ne plaćaju.
Povratak zaposlenog na rad
Kako bi se ponovo aktivirao radni odnos kod poslodavca, zaposleni je u obavezi da se vrati na rad kod poslodavca nakon isteka vremena na koje je neplaćeno odsustvo odobreno i u skladu sa datumom povratka na rad koji je određen u rešenju kojim je zaposlenom omogućen odlazak na neplaćeno odsustvo.
Nakon što se zaposleni vrati na rad, po isteku neplaćenog odustva, poslodavac je u obavezi da prijavi zaposlenog na osiguranje, u roku od tri dana, od dana povratka zaposlenog na rad.
Ukoliko se zaposleni ne vrati na rad po isteku roka od 15 od datuma koji je u rešenju naznačen kao datum povrataka na rad, u skladu sa članom 79. stav 2. Zakona o radu, poslodavac može doneti Rešenje otkazu zbog nevraćanja zaposlenog na rad po isteku neplaćenog odsustva – mirovanja radnog odnosa, na osnovu koga zaposlenom prestaje radni odnos.
Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde.
Takođe, želimo da vam preporučimo i naše softversko rešenje- 𝐉𝐮𝐫𝐢𝐬𝐭 𝐁𝐢𝐫𝐨, koje pruža apsolutnu pravnu sigurnost, automatizovanu izradu svih akata iz radnog odnosa, sve kadrovske evidencije na jednom mestu, kalkulaciju odsustva i još mnogo toga! Ukoliko ste zainteresovani, možete nas kontaktirati ovde.
Probni period korišćenja programa bez naknade je 30 dana.
Link za registraciju: www.juristbiro.com
Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte!
* Facebook – Jurist Soft
* Instagram – Jurist Soft
Srdačan pozdrav iz Jurist Soft tima!
Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Info“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga.