Da li ste znali da nepravilno sačinjen ugovor o radu moze dovesti poslodavca do sudskog spora? Dovoljno je da ugovoru nedostaje jedan od zakonom predviđenih elemenata, kako bi takav ugovor bio ništav. U sledećem tekstu možete videti ključne elemente koji ugovor čine valjanim, ukazujuci na najčešće greške i pružajući praktične savete za izbegavanje pravne nesigurnosti…
Članom 31. Zakona o radu Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) predviđeno je da se ugovor o radu može zaključiti na neodređeno ili na određeno vreme. Pravilo je da se radni odnos zasniva na neodređeno vreme, dok je radni odnos na određeno vreme izuzetak od pravila. To bi značilo da, ukoliko u ugovoru nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje ugovor, onda se smatra da je zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme.
Ugovor o radu na određeno vreme zaključuju poslodavac i zaposleni, a smatra se zaključenim kada ga potpišu obe strane. Ugovor o radu se zaključuje najmanje u tri primerka, od kojih se jedan predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac.
Elementi ugovora
U članu 33. Zakona o radu Republike Srbije predviđeni su elementi ugovora o radu, a to su:
- naziv i sedište poslodavca,
- lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog,
- vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanje zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu,
- naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja,
- mesto rada,
- vrsta radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme),
- trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme,
- dan početka rada,
- radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno),
- novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu,
- elementi za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog,
- rokovi za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo,
- trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Bitno je da ugovor o radu na određeno vreme sadrži osnov ili razlog zasnivanja radnog odnosa, što nije slučaj kod zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme. (na primer: povećan obim posla, zamena privremeno odsutnog zaposlenog…)
Ugovor o radu na određeno vreme sadrži tačno određeni datum kada započinje radni odnos i datum kada se završava. Moguće je da pored datuma stupanja na rad, umesto tačno određenog datuma završetka rada, u ugovoru bude određen vremenski period trajanja tog radnog odnosa, tako da je vreme trajanja radnog odnosa unapred određeno. (na primer: zaposleni zasniva radni odnos na određeno vreme u trajanju od 3 tri meseca, počev od 01.06.2024. godine)
Vremensko trajanje ugovora
U članu 37. Zakona o radu Republike Srbije predviđeno je da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme kod jednog poslodavca sa vremenskim ograničenjem od 24 meseca, bez obzira na to da li je bio na jednom radnom mestu ili je radna mesta menjao, kao i to da li je promenjen opis poslova ili ne. U ovom slučaju može doći do prekida, pa zakonodavac razlikuje kraći i duži prekid, u zavisnosti od toga da li je trajao do 30 dana ili duže od 30 dana. U slučaju kraćeg prekida, odnosno prekida do 30 dana, zakonodavac smatra da do prekida nije ni došlo, pa se prekid uračunava u vreme trajanja radnog odnosa. Dok se u slučaju prekida dužeg od 30 dana, smatra da je do prekida došlo, pa se u vreme trajanja radnog odnosa ne uračunava trajanje prekida.
S obzirom na to da je ugovor o radu na određeno vreme izuzetak, moraju postojati objektivni razlozi zbog kojih taj radni odnos ostaje ograničen na određeno vreme. Objektivni razlozi, predviđeni u članu 37. stavu 1. Zakona o radu Republike Srbije, mogu biti opravdani:
- izvršenjem određenog posla,
- određenim rokom,
- nastupanjem određenog događaja.
Što se tiče vremenskog ograničenja od 24 meseca, postoje izuzeci koji su predviđeni u članu stavu 4. Zakona o radu Republike Srbije:
- Ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
Ukoliko se radni odnos uspostavlja radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, njegovo trajanje je ograničeno i zavisi od zaposlenog koji je trenutno odsutan. U ovom slučaju se zasniva radni odnos na određeno vreme do povratka zaposlenog koji se u ovom slučaju menja. Zato je bitno navesti koji se tačno zaposleni menja. Nezavisno od toga da li je zaposleni koji se privremeno menja u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme, zaposleni koji menja privremeno odsutnog, zasniva radni odnos na određeno vreme.
Neki od razloga odsutnosti mogu biti sledeći: upućivanje na rad u inostranstvo, bolest, nega deteta, obavljanje javnih funkcija… - Za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;
Ukoliko se radni odnos zasniva zbog rada na projektu, njegovo trajanje zavisi od dužine rada na tom projektu. To bi značilo da se mora naznačiti u ugovoru o radu o kom projektu se radi i koliko traje. Najčešće su to projekti u sledećim oblastima: arhitektura, saobraćaj, tehnika…
Sa završetkom projekta prestaje i radni odnos. - Sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;
Ukoliko se radni odnos na određeno zasniva sa stranim državljaninom, potrebno je da budu ispunjeni specijalni uslovi koji se odnose na odobrenje za stalno nastanjenje ili privremeni
boravak i odobrenje za zasnivanje radnog odnosa. Takav radni odnos će trajati dok važe i odobrenja. - Kod novoosnovanog poslodavca u prvoj godini od osnivanja ograničenje je 36 meseci;
Ukoliko je reč o poslodavcu čiji upis u registar kod nadležnog organa nije stariji od godinu dana, moguće je zasnovati radni odnos na određeno u trajanju od najviše 36 meseci. - Sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju.
Ukoliko je reč o nezaposlenom licu kome nedostaje do pet godina staža osiguranja ili životnog doba da ostvari pravo na starosnu penziju, imaće pravo da zasnuje radni odnos na određeno vreme do sticanja uslova za starosnu penziju. Nezaposlena lica, kojima nedostaje više od pet godina staža osiguranja ili životnog doba, neće imati pravo da koriste ovaj osnov zasnivanja radnog odnosa.
Produženje ugovora
Moguće je produžiti ugovor o radu na određeno vreme na dva načina:
- zaključenjem novog ugovora, pod uslovom da se produženje vrši nakon isteka roka na koji je prethodni ugovor zaključen,
- aneksom, pod uslovom da se produženje vrši pre isteka roka na koji je prethodni ugovor zaključen.
Ukoliko se radni odnos produžava aneksom, onda se njime menja samo odredba kojom je propisan rok trajanja radnog odnosa, odnosno datum završetka radnog odnosa, dok datum početka ostaje isti.
Protekom roka na koji je zaključen ugovor o radu na određeno vreme, radni odnos prestaje po sili zakona, što se najčešće konstantuje rešenjem. Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama zakona (na primer: nedostaje obavezni element) ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Takođe, ukoliko ugovor o radu na određeno vreme prelazi rok od 24 meseca, bar pet radnih dana, smatra se je došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.
Naravno, o ovome odlučuje sud u sudskom postupku.
Da li razlikujete ugovor o radu na određeno vreme i probni rad?
U praksi se često ne pravi razlika između rada na određeno vreme i probnog rada.
Probni rad se može ugovoriti na početku rada, odnosno prilikom zaključenja ugovora, čija svrha jeste uveravanje poslodavca u kvalitet rada zaposlenog u vezi sa radnim mestom na koje se zapošljava.
Ključna razlika jeste u tome što kod zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme mora postojati objektivni razlog zaključenja ugovora, dok probni rad, odnosno provera rada zaposlenog ne može biti razlog zaključenja takvog ugovora. Iz ovoga možemo zaključiti da je probni rad sastavni deo ugovora o radu prilikom zasnivanja radnog odnosa, ali se ne može naknadno uvoditi aneksom ugovora o radu.
Prestanak radnog odnosa na određeno vreme
Radni odnos na određeno vreme prestaje po sili zakona istekom roka na koji je zasnovan. Međutim, kako ne bi došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme, preporučuje se donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa. Takvo rešenje je deklaratornog karaktera, što znači da se njime potvrđuje prestanak radnog odnosa. Donošenjem takvog rešenja se pruža pravna sigurnost poslodavcu i zaposlenom.
Ukoliko je zaposleni bio u radnom odnosu 12 meseci neprekidno ili 18 meseci sa prekidima, može ostvariti pravo na novčanu nakanadu, pod uslovom da se javi Nacionalnoj službi za zapošljavnje u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Ukoliko zaposleni podnese zahtev po isteku roka od 30 dana, pripada mu novčana naknada od dana podnošenja zahteva.
Kako Jurist Biro izrađuje ugovor o radu na određeno vreme?
Poslovni softver Jurist Biro omogućava automatsku, 10x bržu i pravno sigurnu izradu ugovora o radu na određeno vreme, nudeći različite modalitete:
- Ugovor o radu na određeno vreme sa punim radnim vremenom,
- Ugovor o radu na određeno vreme sa nepunim radnim vremenom,
- Ugovor o radu na određeno vreme sa probnim radom,
- Ugovor o radu na određeno vreme sa klauzulom zabrane konkurencije i slično.
Ovaj sistem omogućava kompanijama značajno lakšu izradu dokumentacije uz pravnu sigurnost i usklađenost.
Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati ovde.
Takođe, želimo da vam preporučimo i naše softversko rešenje- 𝐉𝐮𝐫𝐢𝐬𝐭 𝐁𝐢𝐫𝐨, koje pruža apsolutnu pravnu sigurnost, automatizovanu izradu svih akata iz radnog odnosa, sve kadrovske evidencije na jednom mestu, kalkulaciju odsustva i još mnogo toga! Ukoliko ste zainteresovani, možete nas kontaktirati ovde.
Probni period korišćenja programa bez naknade je 30 dana.
Link za registraciju: www.juristbiro.com
Srdačan pozdrav iz Jurist Soft tima!
Napomena: Informacije u okviru tekstova u sekciji „Jurist Info“ isključivo su stavovi autora, sa svrhom opšteg informisanja čitaoca. Tekstovi naših autora nemaju za cilj pružanje pravnih saveta! U slučaju da preduzmete određene pravne radnje vodeći se informacijama iznetim u našim tekstovima, kompanija Jurist Soft DOO neće snositi bilo kakvu odgovornost! Predlažemo da se, pre preduzimanja bilo kakvih pravnih radnji, konsultujete sa zakonom ovlašćenim licima za davanje pravnih saveta i usluga.
Zapratite nas na društvenim mrežama i budite blagovremeno obavešteni o svim zakonskim promenama koje dotiču privredne subjekte!