Marko Filipovic

Obaveza predaje prepisa arhivske knjige od 2022.godine

Prema mišljenju Ministarstva kulture i informisanja, br. 011-00-71/2021-02 od 29.04.2021. godine, obaveza predaje prepisa arhivske knjige za privredna društva nastaje u 2022 godini. Time je rešena dilema oko primene novog Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, odnosno početak obaveze dostavljanja. Navedeno mišljenje prenosimo u celosti: "Stvaralac arhivske građe i dokumentarnog materijala je pravno ili fizičko lice čijim delovanjem nastaje arhivska građa i dokumentarni materijal (član 2. tačka 10. Zakona) a imalac arhivske građe i dokumentarnog materijala nosilac prava na arhivskoj građi i dokumentarnom materijalu (vlasnik, odnosno imalac drugog stvarnog prava ili strana u obligacionom odnosu) ili svako drugo (pravno ili fizičko) lice koje, na bilo koji način i po bilo kojem osnovu ima državinu nad njom (član 2. tačka 11. Zakona). Stvaraoci arhivske građe i dokumentarnog materijala, kao pravna ili fizička lica čijim delovanjem nastaje arhivska građa i dokumentarni materijal, stvaraju dve vrste dokumenata. Prvo, to je dokumentacija koja se naziva dokumentarni materijal. Drugo, to je dokumentacija koja se naziva arhivska građa. Dokumentarni materijal, kako je utvrđeno u članu 2. tačka 5) Zakona, predstavlja celinu dokumenata ili zapisa nastalih ili primljenih delovanjem i radom subjekata iz tačke 3) istog člana kojom je definisana arhivska građa, u izvornom ili reprodukovanom obliku dokumenta, bez obzira na formu i format beleženja, kao i propisane evidencije o njemu. To znači da je dokumentarni materijal celina dokumenata ili zapisa nastalih ili primljenih delovanjem i radom subjekata iz tačke 3) istog člana kojom je definisana arhivska građa, među kojima su navedena i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici i druga pravna lica. Arhivska građa, je dokumentarni materijal koji se trajno čuva, kako je utvrđeno u članu 2. tačka 3) Zakona. Dakle, arhivska građa je samo onaj dokumentarni materijal koji se trajno čuva, a rokove čuvanja svake kategorije dokumenata utvrđuje stvaralac i imalac (osim fizičkih lica) listom kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja, na koju nadležni javni arhiv daje saglasnost (član 14. Zakona). Članom 14. Zakona utvrđeno je da su stvaraoci i imaoci arhivske građe i dokumentarnog materijala, osim fizičkih lica, dužni da donesu: opšti akt o načinu evidentiranja, klasifikovanja, arhiviranja i čuvanja arhivske građe i dokumentarnog materijala; listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja; opšti akt o načinu evidentiranja, zaštite, i korišćenja elektronskih dokumenata, kao i da nadležni javni arhiv daje saglasnost na listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja. Za određene vrste dokumenata koje nastaju radom privrednih društava, odnosno mikro, malih i srednjih preduzeća koja navodite u dopisu, predviđeno je da se čuvaju trajno i to na osnovu drugih zakona. Povodom Vašeg navoda da pored "pogodnosti koje Zakon donosi, takođe uvode se i određene obaveze, koje zahtevaju znatno obimniju evidenciju, dodatno angažovanje radnika, troškove arhiviranja", napominjemo da su obaveze organa, ustanova, preduzeća i drugih pravnih lica u toku čijeg rada nastaje registraturski materijal i arhivska građa bile predviđene i Zakonom o kulturnim dobrima ("Sl. glasnik RS", br. 71/94, 52/2011 - dr. zakoni, 99/2011 - dr. zakon, 6/2020 - dr. zakon i 35/2021- dr. zakon) odredbama čl. 37-41. Potrebno je naglasiti da javni arhivi, u skladu članom 22. stav 1. tačka 4) Zakona, pružaju stručnu pomoć stvaraocu i imaocu dokumentarnog materijala i arhivske građe u izradi opštih akata o upravljanju arhivskom građom i dokumentarnim materijalom. U vezi sa pitanjem i iskazanom nedoumicom u vašem dopisu koja se odnosi na obavezu stvaraoca i imaoca dostavljanja prepisa arhivske knjige nadležnom arhivu, s obzirom na to da se shodno članu 9. stav 2. tačka 7) Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti obaveza odnosi na dostavljanje nadležnom arhivu prepisa arhivske knjige najkasnije do 30. aprila tekuće godine, za dokumentarni materijal nastao u prethodnoj godini, a da je Zakon u primeni od 2. februara 2021. godine, od kada se odnosi i na dokumentarnu građu u nastajanju, mišljenja smo da obaveza dostavljanja prepisa arhivske knjige nadležnom arhivu za privredna društva nastaje 2022. godine." Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati putem mejla: office@juristsoft.com Takođe, želimo da vam preporučimo i naše softversko rešenje- 𝐉𝐮𝐫𝐢𝐬𝐭 𝐁𝐢𝐫𝐨, koje pruža apsolutnu pravnu sigurnost, automatizovanu izradu svih akata iz radnog odnosa, sve kadrovske evidencije na jednom mestu, kalkulaciju odsustva i još mnogo toga... Probni period korišćenja programa bez naknade je 30 dana. Link za registraciju: www.juristbiro.com Srdačan pozdrav iz Jurist Soft tima!
Ceo tekst...

Korišćenje starog godišnjeg odmora do juna 2022.godine

Vlada Republike Srbije donela je zaključak o promeni načina korišćenja starog godišnjeg odmora za 2020 godinu, za zaposlene koji ga još uvek nisu iskoristili, tako da se može koristiti najkasnije do juna 2022. godine.Zaposleni koji nisu započeli korišćenje godišnjeg odmora za 2020. godinu moći će prvi deo godišnjeg odmora(najmanje dve radne nedelje ili 10 radnih dana) da iskoriste najkasnije do 31.12.2021.godine dok će drugi deo godišnjeg odmora za 2020.godinu moći da iskoriste do juna 2022.godine.Zaposleni koji nisu iskoristili deo godišnjeg odmora iz 2019. godine u 2020.godini, kao i do dana stupanja na snagu ovog Zaključka, moći će da ga iskoriste do juna 2021. a pre započinjanja korišćenja godišnjeg odmora koji im sleduje za 2020. godinu. Na osnovu navedenog možemo zaključiti da je Vlada RS ovim Zaključkom dala mogućnost Poslodavcima da mimo strogih zakonskih rokova o načinu korišćenja godišnjeg odmora zaposlenih budu fleksibilniji prema zaposlenima, pre svega onima koji nisu mogli da koriste godišnje odmore zbog bolesti ili izolacije, kao i da korišćenje godišnjeg odmora zaposlenih prilagode svojim potrebama poslovanja usled otežanih okolnosti izazvanih pandemijom Kovid-19. Podsećamo da je Poslodavac dužan da zaposlenom omogući korišćenje godišnjeg odmora u zadatim rokovima, kao i da ne postoji mogućnost uskraćivanja tog prava zaposlenih. Sa druge strane, Poslodavac je taj koji određuje kada će zaposleni koristiti svoj godišnji odmor u skladu sa potrebama svog procesa rada, tako da će neki zaposleni biti prinuđeni da stari odmor za 2020. godinu (kao i preostali iz 2019.) iskoriste znatno kasnije nego što je predviđeno Zakonom o radu. Na kraju možemo reći da će ova mogućnost propisana Zaključkom Vlade RS u nekim slučajevima biti pogodnost za zaposlene, dok će u drugim slučajevima više biti pogodnost samo za Poslodavce. Prenosimo Zaključak Vlade Republike Srbije u celosti: Vlada Republike Srbije Zaključak 05 broj 131-1206/2021 1. 1.Preporučuje se poslodavcima na teritoriji Republike Srbije da, zaposlenima koji nisu iskoristili pripadajući godišnji odmor za 2020. godinu: zbog prirode posla u vanrednim okolnostima usled epidemije zarazne bolesti COVID-19 ili zbog privremene sprečenosti za rad usled oboljenja od zarazne bolesti COVID-19 ili zbog određivanja izolacije/kućne izolacije u skladu sa zakonom, omoguće da taj odmor započnu i iskoriste u 2021. godini ili da prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno iskoriste zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, a preostali deo zaključno sa 30. junom 2022. godine. 2. Preporučuje se poslodavcima na teritoriji Republike Srbije da zaposlenima iz stava 1. ovog zaključka, koji nisu iskoristili deo godišnjeg odmora iz 2019. godine do kraja tekuće godine u skladu sa tačkom 1. Zaključka Vlade 05 broj 53-3041/2020. godine od 6. aprila 2020. godine, omoguće da taj deo godišnjeg odmora iskoriste najkasnije do 30. juna 2021. godine, a pre korišćenja pripadajućeg godišnjeg odmora za 2020. godinu. 3. Ovim zaključkom stavlja se van snage Zaključak Vlade 05 broj 131- 10296/2020 od 15. decembra 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 151/20). 4. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati putem mejla: office@juristsoft.com Takođe, želimo da vam preporučimo i naše softversko rešenje- 𝐉𝐮𝐫𝐢𝐬𝐭 𝐁𝐢𝐫𝐨, koje pruža apsolutnu pravnu sigurnost, automatizovanu izradu svih akata iz radnog odnosa, sve kadrovske evidencije na jednom mestu, kalkulaciju odsustva i još mnogo toga... Probni period korišćenja programa bez naknade je 30 dana. Link za registraciju: www.juristbiro.com Srdačan pozdrav iz Jurist Soft tima!
Ceo tekst...

Upućivanje zaposlenog na druge poslove bez aneksa

Zakonom o radu Republike Srbije predviđen je izuzetak od pravila po kome je poslodavac dužan da u slučaju promene poslova koje zaposleni obavlja uputi obaveštenje o razlozima ponude i aneks ugovora o radu kojim se zaposleni upućuje na drugo radno mesto. To je moguće jedino u  slučaju da je određeni posao potrebno izvršiti bez odlaganja, da je za taj posao predviđena vrsta i stepen stručne spreme kao i za radno mesto zaposlenog po važećem ugovoru o radu, kao i da ti poslovi ne traju duže od 45 radnih dana u periodu od 12 meseci. U tom slučaju poslodavac donosi rešenje o privremenom upućivanju zaposlenog na druge poslove i nije obavezan da zaposlenom ponudi ankes ugovora o promeni radnog mesta. Ukoliko se obavljanje posla zaposlenog po navedenom rešenju nastavi duže od 45 radnih dana u okviru 12 meseci, poslodavac je dužan da zaposlenom uputi ponudu i aneks o premešaju na radnom mestu čije poslove obavlja zaposleni, uz poštovanje svih rokova i postupaka predviđenih Zakonom o radu kada se menjaju bitni elementi ugovora o radu zaposlenih. U slučaju promene nekih tehničkih podataka iz ugovora o radu zaposlenih kao što su: promena prezimena, adrese, i slično, nije potrebno sprovoditi proceduru sa obavezujućom ponudom uz aneks ugovora o radu, već je moguće samo konstatovati promenu aneksom koji treba da bude potpisan od strane zaposlenog i poslodavca. Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati putem mejla: office@juristsoft.com Takođe, želimo da vam preporučimo i naše softversko rešenje- 𝐉𝐮𝐫𝐢𝐬𝐭 𝐁𝐢𝐫𝐨, koje pruža apsolutnu pravnu sigurnost, automatizovanu izradu svih akata iz radnog odnosa, sve kadrovske evidencije na jednom mestu, kalkulaciju odsustva i još mnogo toga... Probni period korišćenja programa bez naknade je 30 dana. Link za registraciju: www.juristbiro.com Srdačan pozdrav iz Jurist Soft tima!
Ceo tekst...

Obaveza čuvanja poslovne dokumentacije prema Zakonu o privrednim društvima.

Prema pozitovno-pravnim propisima Republike Srbije utvrđena je obaveza privrednih subjekata na čuvanje poslovne dokumentacije čije trajanje zavisi od vrste dokumenata. Obaveza čuvanja dokumentacije definisana u više zakona od kojih u ovom teksu izdvajamo obaveze koje su predviđene Zakonom o privrednim društvima. Zakon o privrednim društvima Republike Srbije Član 240 Društvo čuva sledeće akte i dokumenta:1) osnivački akt;2) rešenje o registraciji osnivanja društva;3) opšte akte društva;4) zapisnike sa sednica skupštine i odluke skupštine;5) akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela društva;6) dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava društva;7) zapisnike sa sednica nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno;8) izveštaje direktora i nadzornog odbora društva, ako je upravljanje društvom dvodomno;9) evidenciju o adresama direktora i članova nadzornog odbora;10) evidenciju o adresama članova društva;11) ugovore koje su direktori, članovi nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno i članovi društva, ili sa njima povezana lica u smislu ovog zakona, zaključili sa društvom. Društvo je dužno je da dokumenta i akte iz stava 1. ovog člana čuva u svom sedištu ili na drugom mestu koje je poznato i dostupno svim članovima društva. Dokumenta i akte iz stava 1. tač. 1) do 7) i 11) ovog člana društvo čuva trajno, a ostala dokumenta i akte iz stava 1. ovog člana najmanje pet godina, nakon čega se čuvaju u skladu sa propisima o arhivskoj građi. Član 464- (za akcionarska društva) Društvo čuva:1) osnivački akt;2) rešenje o registraciji osnivanja društva;3) statut i sve njegove izmene i dopune;4) opšte akte društva;5) zapisnike sa sednica skupštine i odluke skupštine;6) akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela društva;7) dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava društva;8) zapisnike sa sednica odbora direktora, odnosno izvršnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno;9) godišnje izveštaje o poslovanju društva i konsolidovane godišnje izveštaje;10) izveštaje odbora direktora, odnosno izvršnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno;11) evidenciju o adresama direktora i članova nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno;12) ugovore koje su direktori, članovi nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, ili sa njima povezana lica u smislu ovog zakona, zaključili sa društvom. Društvo je dužno je da dokumenta i akte iz stava 1. ovog člana čuva u svom sedištu ili na drugom mestu koje je poznato i dostupno svim direktorima i članovima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno. Dokumente i akte iz stava 1. tač. 1) do 5), 8), 9) i 12) ovog člana društvo čuva trajno, a ostala dokumenta i akte iz stava 1. ovog člana najmanje pet godina, nakon čega se čuvaju u skladu sa propisima o arhivskoj građi. Privredni prestupi privrednog društva i odgovornog lica Član 585 Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ako:7) ne drži i ne čuva akta i dokumenta u skladu ovim zakonom (član 240, član 348. stav 7. i član 464. ovog zakona). Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u društvu novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara. Za sva pitanja ili detaljnija objašnjenja u vezi ove teme, možete nas kontaktirati putem mejla: office@juristsoft.com Takođe, želimo da vam preporučimo i naše softversko rešenje- 𝐉𝐮𝐫𝐢𝐬𝐭 𝐁𝐢𝐫𝐨, koje pruža apsolutnu pravnu sigurnost, automatizovanu izradu svih akata iz radnog odnosa, sve kadrovske evidencije na jednom mestu, kalkulaciju odsustva i još mnogo toga... Probni period korišćenja programa bez naknade je 30 dana. Link za registraciju: www.juristbiro.com Srdačan pozdrav iz Jurist Soft tima!
Ceo tekst...